Peštansko-Budimska skoroteča

I

206

Грист. *) туге в г Т;оти већв Србима дае' Отт. жалости црно у руво с' облачу НаЈпде, изт. који извора истичу Нремноге жаиости иедкои деччцм, 'Гвомђ верномт, супругу, и мнлои маичицм. Нелка т' дечица каа миада воћка Осташе безт. неге, остави 1и Маика. ЈКалости ахт. моа ! иди ко Омнмпу, И ст> н^г' ми донеси утешенд чашу. А тм Амал|е у лоно Анр.мпе Срећно нутун цвету о младежн миие. Вековечну сиаву там' ћешт. уживатн , И Творца Вседенне ео Аггелн п4ти. Изт. Кашшаве Н. Р. Ј1-е Г. Мађарск!н Нрава Симшатеић. ДВЕ СЕСТРЕ. ЖЖалостно, прежалосгно е бнио стинк Серб^е после оногт. времена, кадт. е неза. боравимми ђорђе ПетровиКт. v Цесарно прешао. Беснили су Турцм као дивји авћрори, и сироту Раго до зла бога гоннли. — Гладх 6 бмиа. — О мла^а и мила С'рбкинво! може бмти , да тм незнапгв, шта е глад-к: бмчн в то Божж, а оваи бмчт. лгоди сј проузроковали , — лгоди ? — о не, 1оштђ. гори су они бмли и одч. свир-ћпм звћрова. — Што е сиротвшн себи тежкимт. зноемт. стекла, то су имт. граблвиви Турцм разне. ли; v три села едногт. леба наћи ни си могао. Читава рула лгодш видила се бледа бв1ти, многи су по иутовм полумртви лежали, кои бм заедант. коречакт. полт. живота поклонили, полт. живота, и јВогт. зна шта 10 штб не, и све скоро, ал' не „Веру свет/; та одч. те да су отетупили, то 6 вј се, уместо беде и глади, у свакомт. изобил'по масла, меда, овновоп, меса, и Вогч. самћзна, шта гоштх. предт> нби доносило: ал' правми ('рбинв воле ЈМрети као Србин к, него у свакоук иЗООИЛ1К) живит^ као Турчин-«..

*) В^стница Богова Д)га, '*) НимФе извора , н р -1;ка.

На путу, кои изт. Н у I води, видила се у то исто доба нјн;а жена; тело е н Ј јно издрта халг.нна иокривала; млада н она бмла, ал к жал<>стна; коса јои е расута, лице жуто к'о смилћ, а очи, у коина е некадт. жива буктила вагра, садт> с\ Vпале дубоко, и саио искре су се пређашнЈ} светлости видити могле; на нрсима е држала чодо у издрте крпе замсхано, кое е грчелвиво кт. своима притискивала прсииа, .нобила га 6, уздБЈсала, пакт. жалосгнБШЋ про1'овори гласомт.; „Гладант. си свше мои ? да, алт. Мати твон ништа ти нема да да, нема у доикама овБша млека; ха! та три дана нншга 10ШТБ окусила ни самБ." Опетћ е дете кт. себи притиснула, н .иобила га, ецала е из б гласа и уздБгоала > пакт. лагано садч, н.< зем.ио метне чедо. „ГладанБ е нроговори опетт., — естт.; алт. како да му помогнем ћ ? — Да, да, крвлк) ћу га мојомт. ноити; та Огацт. му е доста Србске п'го крви, нект. пш и онб кра -б свое Маике." При овима речма раскрвави груди к'о Пеликант., и чедо свое са землћ подигне ; алв оно е »еКг. мртво б;,1лг». „Шга? — закука сад-к — умро е? О Боже! Ха, ха, ха, онт. е умро, дете мое у» мрло." Сузе гои речи загуше, Кутала е неко време, па опетт. проговори: , ; Бол"ћ што га е Богт. примго; ерт. Т1гарт. му е Огацт., Богт. зна, може 6 б 1 ти да 6б1 онб на угнЈЈтаванћ човеческогт. рода остао. — Ни самБ више Мати. ха! ништп ме више на овомт. не веже свету! — Дркћи сад -б 'Гиране, дркКи; ерт. живи јоштт. праве? дант, Бог-к, кои ће ти се чрезт. мене осветити." 1ошгб еданпутт, подигне деге свое, полгоби га , и садБ наглити почне. Тект, што е неколико кораклни учинила, силе е оста-? ву, и она на зелЈ.по сгрува се. ШГ Полдруга година пре овога приклгочени живго е у селу 1ианчиКу са две свое кКери сгарацт. Бранплтрт. МирославиКт,; онт. е