Peštansko-Budimska skoroteča

дНесреКна жертво, сестро мон — проIч вори посие дуго. т. вцана Милева — и тебе више неми ? ()! д;» , твј си сад-в срећна, 0 Богт. ти дао души у Раго насеи-ћ! почивам ; сестра те оставла, мора те оставиги; «рт, посо е чика, ие.нпии посо. Но.поби 1 опјт 1> вданнутЋ ледена уста сестре свое, нос .1е ипредт. грудш н "&нмледенБ1, а .гЈ. кое гу нгкад'1. жнрку у геби храниие иатруЈ поредт. иаднћ! јои грудји положи чедо н Ј јно ц обадвое са гранама покрје. — Сузе су јои опеп. полиие лице. ^Тецмте, тецмте вјл гкенскога гЈ)ца знацм — отиаж1.о И} оговорн Милева — не Ио те дуго теНи ; ер1. Мипева мора тирдо пмати срце, тнрђе од-ј . камена." Садт. уздане и наг.ш отиде. ЖГ. 1браимт. е под-ј . своимт. седјо шатороуп. л чибуктч у зуби.ма дри;о; (јдат. Т^рчинт. иоии.шо е предт. нкимк стонп. „Дакле ниЈЛта не знаип. о Л јилрви ," у111з1Та га Јрубим'!. гласомч,. дМесецљ дана, одт. како е но »аповести твојои тражимо, и нигди ни трага ни гласа о 11И'И чули ни смо, не може.мо е наКи". , ; 11си ленки - продере ге 1браи.\п. .1енЈ .и сте, а не, што се не може; шта се не може учинити кад> нзапоцедамт; 1браимт> • аповеда, знаип. ли шта е то? — Мора она ту 6 ј.гти , ма е изт. земл'1; извадили Три данаитри ноћи имате јошјб ,,а е тражите; на ако дотле не будне подт. моимт. шаторомт. Милева, гебе Ку на прво обесити дрво, а ирапоцЈ.! твои Ке ду броати дегенеке, алт. так« ми Пророка, одт. сго ман-ћ 6 бјтјј не КеНо торннисе! шга ми пилкимћ у очи." Османт. се поклони и ичт. шатора изнђе Малов прошло време, а Милевау шатор стуни ; 1браимт. е нге уз > на умт>; ерт. е ако залп.пилкнт. 6ј.1о . Милева ее**зауетави нредт. Ннимт. на три кораклал, главу сп»сти кт. «емлЈ.и и чинило <;е ко да се мвјсли. — О чему се ммелјо Јбраимт. не знамт.; не знамч, Ни то о чему се ммслила Милева, досга то су обадпое у едант, путт. узданули. '^раилгБ подиЈне очи свое и види Дјиле-

ву; лице му се меннло; после уси.гћно лгобкимб ироговори гласомт.: „VI и лево, ТБ1 сн? ;; г!* 1 1браимт. е изваггБ себе бн1о. Милепино ирисуствје, кое е тако же .1Бно очег.иаао, садт. му се чудио видило ; знао н1е ; г .анали, ил' е истина, да Милева пј едт. нбп.мт. стои ; зато знао ш« шта да говори, веКк е еамо л п[>о у Милеву очи. Милева прекине ћутан4 , и проговори ;; Турчине престани угн^ћтавати СрбеЧбраимЈ, садт. разбересеизв сна, садт. е дозно да Милева предт. нбимт . стои; ерт. е чуо оне речи , коима е више пута одт. Милеве предусретант. 61,10; освести се и ио обичаго свомт, одговори: ;; Кадт, мон будешт. лгобовца 2 „бданпутт, си то већт, добмо одт, сестре мое; дужностб ти е садт. Србе оставити на миру: ерт. за нби се жертвовала сесгра моа; |'оштБ ти еданпут 'Б дакле кажемт.: Остави Србе на миру." ;; Ако ме тм узлгобишт., оћу, ако не, на ражшо Ку пеКи онога, кои ми први у руке падне." ;; Докле ћешт. тако говорити ?" запмг Милева, снуждено жалосгнммт, ј-лзсомћ. ;; ,Увект, а — Одговори Турчинт.. ;; Вогом 'Б се заклин^мт, да не Кеин.! ерт. ово ти е последнл мок речт. в — кадт. н носледнН изговорила речи , Јбраимт. е се веКт, у крви ва.ито. Милева Ј -а « иробола, добро е згодила, тамо гди другииа лгодма срц« ла;и; алт, овле срцанашла нЈе, ерт, Iбраимт, срца имао ше. Ово е ОБЈЛО ГОД, 1814. 1браимт> ПрНБЈИ 6 оправл Јшт. са овога св - ћга, да другима угн|јтателБима сиро-гин^, кои су опетт. одт, узбун^ногт, Народа Србскогт, поубјани бмли, паклена огвора врата. Б. Ае. Д II М И Т~Р I И 1 а ж .11,11 в б1ii Царт, (■'родуженје.) Нћки Борјсу подчинћни Руссјиски Великаши поставе садт. на главу н^говомт. сбјну Феодору отчину круну; ио гоштб еднако трагоКа лажлБпвогт. Димитрје среНа с-