Pijemont
Стр. 2.
Врој 175.
„П И Ј Е М 0 Н Т“
*\
Царски руски посланик у Београду
Синоћ у 10 часова умро је ваирасно од паралиЈС срца, царски руски иосланик у Београду Никола Хартвиг. У 9 сати и 15 минута пок. Хартвиг је отишао на разговор у аустријско посланство са бароном Гизелом, који се прекјуче вратио из Беча. Одмах у почетку разговора, с бароном Гизелом, племенити покојник осетио је гушење које га је често спопадало због мане срца. Пошто су срчани напади били врло јаки, то је одмах позват секретар руског посланства и лекари г. г. др. Симоновић, Рибникар и Николић. Када су секретар и лекари стигли, срце великог пријатеља Србије престало је да куца. 0 смрти великог покојника одмах су извештени Њ. В. Краљ у Врањску Бању, Престолонаследник Александар, г. Пашић и г-ђа Хартвиг, која је пре неколико дана отпутовала у Цариград, са својим унуком, код свога сина од првог мужа, секретара руског посланства у Цариграду фон Физина. * Никола Хартвиг, дипломата високе интелигенције и културе, славенофил по осећању и разуму, један од најбољих познаваоца дипломатске историје, успео је да од своје личности начини предмет пажње дворских и дипломатских кругова. Године 1884 он је конзул у Бугарској. Затим, дужи период, провео је у руском министарству спољ. послова. После успешног заступања руских интереса у Техерану, постављен је за посланика у Београду. Узвишени, племенити и велики човек Никола Хартвиг умро је у земљи, коју је из дубине свога честитога срца волео. Трагика његовог живота је у томе, што је умро у посланству Аустрије, коју је из дубине душе презирао. Слава великоме дипломати и пријатељу Словенства Николи Хартвигу! Претње Србији
Искоришћавање сарајевског атентата у борби против ' »бије. — Саветовања у Бечу и Ишлу. — Тајни смисао сарајевске истраге. —
У Аустрији се сви политички до-! гађаји дешзвају на један исти на-! чин. Уз пратњу полузваничне штам-ј пе, у Бечу или Пешти се држе в Јжна политичка саветовања. Затим се граф Берхтопд креће на реферат дару. На граници према Србији, одмах после тога, предузимају се важне војничке мере. И онда се у београдском министарству спољних послова појављује аустријски посланик у Београду, са нотом у којој се прети. После малога затишја, које је било испуњено погребним свечаностима, у Бечу је од пре неколико дана, по тој формули, почела да се спрема нова акција против Србије. На поклич полузваничне штампе: „Напред, на Србију!" држана су важна политичка саветовања у Бечу и Ишлу. 8атим је, у угарском парламенту, граф Тиса — претеча графа Берхтолда у свима кризама — држао једзн строг говор. И на послетку се, у телеграмима Кореспонденц Бироа, по јавила вест да ће аустро-угарска
влада тражити да се подстрекачи сарајевског атентата у Београду казне. Ко ће бити ти, чију ће казну Аустрија Д 31 тражи? То је сасвим споредно питање. Биће, вероватно, они које је сарајевска полиција изабрала. Мучени стрзховитим мукама, чију тајну окупациона полиција чува, атентатори могу врло лако оптужити све оне, које Аустрија жели да оптужи. Али ни то у Аустрији није потребно. Зар је, за последњих неколико година, у политичким парницама сваке врсте, било мало примера да аустријска полиција! исказе фалсификује? Оно што Аустро-Угарска својом представком жели да постигне, то је да унизи Србију пред народностима које у Србији гледају своју водиљу на путу ка слободи. По небројени пут за последње две године, она хоће, омаложавањем српске државе, да угуши наде својих поданика. Свесна да сарајевски атентат не представља ништа друго до експлозију негодо-
вања заробљенога босанског народа, коме снажење слободне српске државе почиње да враћа моралну снагу, она се спрема да, једним притиском у Београду, убије код Срба веру У Србију. БЕРХТОЛД КОД ЦАРА. Као што смо јуче јавили, граф Берхтолд је био у четвртак код цара Фрање Јосифа у Ишлу. Његов пут је „Нова Слободна Преса” пропратила овим коментарима: „Како нам телеграфишу из Ишла, истрага је довела већ до позитивних резултата. Изгледа да су потврђени гласови да конци завере, која је била скована против надвојводе Фрање Фердинанда, воде у Београд. Аустро-угарска влада ће се обратити Србији и тражиће да се осумњичене личности позову на одговорност. Она ће тражити, затим, да српска влада да гаранције, не само да неће трпети велико-српску пропаганду, него да ће је и спречавати.” Досадашњом истрагом је утврђено, — наставља „Нова Слободна Преса” — да су у заверу против надвојводе Фрање Фердинанда умешани људи, који се никако не могу сматрати нао приватне личности. И у обавештеним круговима влада мишљење, да ће, по свршетку истраге, аустро-угарска влада поднети српској влади списак тих личности...” Јасно је, шта се хоће! ШТА ЈЕ РЕШЕНО ? Берлинска штампа види у говору графа Тисе одјек министарских саветовања у Бечу, о којима је граф Берхтолд, у Ишлу, поднео цару извештај. Министарски савет је одлучио, мисле они, да учини извесне представке у Београду и пооштри надзор над словенским становништвом у монархији; али он није могао, судећи по говору Тисином, да донесе никакву одређену и енергичну одлуку, пошто истрага за њу још не дзје материјал. Под насловом „Солидарна Европа протиз велико-српске пропаганде”, „Локаланцајгер" пише да аустро-угарска влзда још не намерава да предузима никакзе кораке против Србије, и да ће се сада продузети само мере против велико-српске пропаганде у Босни и Херцеговини. Ми смо још јуче саопштили, да „Нова Слободна Преса” сматра да ће те мере бити: осигуравање границе, измене закона о зборовима, рефсрма средње школе.
Шшм } Нгрнзу — Анархисти, који су спремали атентат на цара, имали су многе саучеснике. Пре два дана, ми смо саопштили, према једној париској депеши, да су у ћоњону, у Француској, ухапшена два руска анархиста, за која се утврдило да спремају атентат на цара. Сада један телеграм из Париза јавља да је, на основу забележака које су код анархиста нађене, ухапшена у Паризу још ненолино анархиста, за ноје се сматра да су у заверу умешани. Телеграм гласи : Париз, 27 . јуна. Истрагом против ухапшених анархиста дошло се до нових хапшења. Код ухапшених анархиста нађен је списак чланова револуционарне колоније у Паризу. Јуче је извршена прематачина у ста-
новима тих људи. Полиција је том приликом нашла, у неким становима, екеплозивне материје и хартије које еолственике компромитују. Четири анархиста су ухапшена. Међу њима се, како изгледа, налази и Један руоки кнез, анархист. Извесни полицајци су мишљења, да атентат није био спреман против руског цара, него против председника француске републике, Поенкареа.
ПРЕДСЕДНИЦИ БИРАЧКИХ ОДБОРА Синоћ је Државни Одбор завршио рад на постављању председника бирачких одбора за изборе народних посланика на дан 1. августа ове године. Постављен је још остатак председника бирачких одбора, и то у окрузима: топличком, пиротском, тимочком, чачанском, ужичком и рудничком. На ова места постављена су лица из тих округа која на то имају права, а у недостатку њиховом су постављени и учитељи. Имена њихова, као и оних из раније постављених 11 округа, објавиће се за два-три дана у „Српским Новинама".
Државни Одбор састаће се понова у седницу после 10 дана од дана објаве имена председника бирачких одбора у „Српским Новинама". На седници ће он поставити председнике бнрачких одбора у оним општинама, у којима су раније постављени председници, спречени болешћу, поднели оставке које су им и уваженб. Тиме ће бити завршена функција Државног Одбора.
I пшт
— Почетком идућег месеца, Краљ ће отићи у Рибарску Бању. Краљ Петар завршиће ових дана, најдаље до 3. јула, лечење у Врањској Бањи. После тога времена, Краљ ће, по савету лекара, продужити лечење у Рибарској Бањи, у коју је и пре тога сваке године одлазио на лечење. Колико ће се времена Краљ бавити у Рибарској Бањи, за сада сејош не зна. Из околине Краљеве уверавају, да ће његов боравак у Рибарској Бањи трајати дуже.
Изборна борбо
за првог нвалификованог послзника на заједничкој листи народњака и напредњака, коју ће носити г. Стојан Нозаковић, биће г. Бора Поповић, адвокат из Београда и бивши уредник „Српске Заставе". Други на листи је један народњак из крагујевачког округа; У чачанском округу, други на листи опозиционог блока је народњак г. Светозар Ж. Буњан, трговац из Краљева и бивши народни посланик; У крушевачком округу, на листи опозиционог блока, народњаци имзју четврто место. Кандидат за ово место биће један народњак из крушевачког округа и он неће бити изабран. РАДИКАЛИ И БЛОК У РУДНИЧКОМ ОКРУГУ. Што се тиче листа у рудничком округу, још се не зна колико ће их бити. Радикали ће имати једну своју листу на којој ће први квалификовани бити Урош Ломовић, адвонат из Г. Милановца и бивши народни посланик. Самостални радикали имаће заједничку листу са радикалним дисидентом г. Костом Борисављевићем, касационим судијом и бив. народним послаииком. Ову ће листу помагати и руднички напредњаци, којих у округу нема више од три стотине. • , „
— Кандидације угледнијих народњака. — Радикали и опозициони блок у рудничком округу. — Кандидат радикала у Г. Милааовцу. — Рад самосталског главног од бора. — Радикали у Нишу у Врањи —
КАНДИДАЦИЈЕ КОД НАРОДЊАКА. Београдски главни одбор Народне Странне, који је овлашћен од пуне седнице главног народњачког одбора и посланичког клуба да окружним одборима у унутрашњости препоручи кандидате из Београда за сигурна посланичка места, завршио је рад на овоме поспу. По његовој одлуци, ноја је обавезна за све народњаке у Србији, кандидоваће се и несумњиво бити изабрани ови народњаци: У пожаревачком округу као носилац листе г. Ст. Рибарац, а као први квалификовани адвокат г. Љ. Ђорђевић; у подринском округу као носилац листе г. В. С. Вељковић, а као први квалификовани г. Мих. Шкорић, адвокат из Шапца и бивши народни посланик; у београдском округу као носилац листе (то је споразумна народњачконапредњачка листа) — г. Ж. М. Протић, адвокат из Београда; у ваљевском округу као први квалификовани посланик на заједничкој листи опозиционог блока г. Мих. Ђорћевић, прсфесор из Београда и бивши народни посланик; у смедеревском округу као носилац заједничке народњачко напредњачке листе г. Бора Ј. Поповић, професор из Беогрздз и бивши народни посланик; у нишком округу, као други кандидат са општим условима на заједничкој листи опозиционог блона, биће г. Милан Николић, председник пиротског првостепеног суда; у ужичком округу као други кандидат са општим условима на зајед-
ничкој листи опозиционог блока г. Љубомир Герасимовић, адвокат из Ужица и бивши нзродни посланик; у пиротском округу на листи опозиционог блока, као кандидат за место првог квалификованог посланика, г. др. Миливоје Н. Јовановић, професор из Београда; у врањском округу на листи опозиционог блока, као кандидат на трећем месту, г. Живојин Рафаиловић, трговац и бивши народни посланик; у топличком округу на листи опозиционог блока, као ка 1 ндидат за место првог квалификованог посланика, г. Милан Петковић, адвокат из Прокупља и бивши народни посланик. У случају да он буде кандидат народњака у Прокупљу, на место досадашњег посланика г. М. Панајотовића, трговцз из Прокупља!—тиме ће му, у осталом, мандат бити осигуран — кандидат за првог квалификованог биће адвокзт из Београда и уредник „Српске Заставе” г. Момчило Јанковић; у крајинском и рудничком округу народњаци још нису одредили своје кандидате, пошто се још не знз да ли ће они истицати засебне листе у овим окрузима или у споразуму са блоком; у тимочком округу као трећи кандидат на листи опозиционог блока биће неко од народњака из онруга; у моравском округу, где је народњацима на листи опозиционог блока дато треће место, и тиме је избор овом кандидату осигуран, биће кандидат Милош Милојевић, економ из Пољне и бивши народни посланик; у крагујевачком округу кандидат
Народњаци, којих у округу рудничком има 1800, још нису решили, да ли ће изаћи на изборе са самосталцима и г. Костом Борисављевићем или ће истаћи сами своју листу. Има вероватноће да они у опште неће истицати листу, него да ће помоћи листу самосталско-Борисављевићеву. Ј (Ј У случају да цела опозиција, у друштзу са г. Костом Борисављевићем, истакне листу, према исходу прошлих избора, може се, као сигурно сматрати, да ће њихова листа добити сва четири посланика. У сваком случају биће исход: самосталци 2, ргдикали 2. КАНДИДАТ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ. Радикални кандидат за Горњи Милановац биће г. Сретен М. Сретеновић, трговац, син дугогодишњег радикалног посланика Максима Срвтеновића. Ова кандидација интересантна је у толико, што ће г. Урош Ломовић, који је до сада био посла* ник у Горњем Милановцу, ако се опозиција и г. Коста Борисављевић споразумеју у рудничком округу, остати без мандата. КОНФЕРЕНЦИЈА САМОСТАЛАЦА. Дгнас у 10 часова пре подне држаће самостални радикали за срез нишки ужу конференцију. На конференцији ће се утврдити посланички кандидат и говорити о начину изборне борбе. Конференцији ће присуствовати, у име Главног Одбора, г. др. Милан Марковић, народни посланик. РАДИКАЛИ У НИШУ. Радикали у Нишу јако су незадовољни натурањем кандидата, које радикални главни одбор врши у Нишу. Приликом прошлих избора, у Нишу су оба кандидата била из Београда. То су бипи г. др. Лаза Пачу, министар финансија и г, Михајло
по так- симлатично расположење, коЈе Јв после сее више и више расло, у колико их је више посматрао.
ча-вештака, обучених у хаљине црвене нао крв. Око оркестра остављено је мало простора за игру. Даље још унаоколо су били распоређени столови за посетиоце. Он је поручио виски са содом и лагано га сркао, посматрајући игру и играчице. Биле су само две плаћене балеткиње — играчице и један плаћени играч. Све остало су биле о р х м д е ј е. Њега је чудно узбуђивала једна нвобична мелодија, што су је у тај мах свирали. То није био валцер, нити иједна од њему познатих игара. Нешто опојно, слатко и узбудљиво, што је прожимало и дух и чула, беше у тим звуцима, који су се подмукло упијали у чула потресајући их до живаца, и испуњујући душу новим расположењем и новим жељама. Играло се на особит начин. Нешто налик игри валцера, али грациозније, отменије, страсније. Ни трага од онога неразумног и бвсмисленог окретања! Све је овде било у покретима, покретима кроз које се видела сва лепота најдрзжих делова женскога тела. Играле су махом по две женске, једна с другом. И у игри њиховој било је пуно чари, пунозаношљивости. Поред обичнога и до-
садног валцерскога корака ту, уносиле су оне у игру и покрете друге врсте. Цео горњи део тела гибао се и овијао напред и назад према томе какав је кад тон музика давала: некада благо и лагано као кад уморна глава клоне на груди које воли, а други пут живо и страсно као разнобојни таласи покренутога мора. Лица ових лепих створења сијала су од задовољства у томе тренутку, и она су се љупко и милосно смешила једно другоме, као што се жена човеку смеши из захвалности, одмах лосле остварене љубави. Посматрајући их, чинило му се као да гледа толико испреплетених стабљика ниханих ветром тамо и амо... И нигде ни трага од раскалашности, од непристојности или наметљивости. Изузев обе балерине са балетским костимом, све остале су имале најлепшу тоалету последњега кроја, каква се у томе туенутку носила можда само у најбогатијим средиштима светске моде. Тај украс у оделу, тај отмени тон у опхођењу, та страсност и чулност у игри и погледима овога младог великоварошког женскиња, њему су се јако долали. Он је почео да осећа према њима особито једно
Кад је музика престала, један од ових женских парова се случајнобио зауставио у игри близу њега. — Како је то било лепо, лепо Жилјена!... казала је, опијена игром и музиком, једна од њих својој другарици. Она је то кгзала сасвим лагано и више за себе. Жилјена је одговорила само једним љупким и милим осмехом, какав има у сну шеснаестогодишње девојче кад сања први пољубгц; — показујући при томе низситних белих зуба, чија је белоћа стајала у финој супротности са крупним црним очима и исто тако црном косом. Ништа не рекавши оставила је другарицу и отишла за сто, где је очекиваше један млад Енглез, ноји је лагано испијао већ и по трећи пут свој виски. Разговарајући с Енглезом, посматрала је радознало и весело остали свет по дворани. Приметила је и њ е г а, како је већ десет минута нетремице гледа. Он није био ружан. Био је чам занимљив са својим похотљивим и нешто детракираним изразом лица. Изгледао је лре времена уморан и сит без преживе-
лости. Снажан и здрав Енглез, који је захваљујући спротовима и преобилној јакој храни, постигао свежину и развијеност, к оја залуђују друге жене, као да није много занимао Жилјену. Она је припадала сасвим другој раси, и нретала се у другој средини. Њу је почео Он занимати. Погледала га је дубоким, прозирним погледом, погледом загонетне сфинге, и насмешила се исто онако као мало час својој пријатељици. Тај осмех му је говорио више него њен поглед. Никад у животу ниједна женска није се према њему тако насмешила. Било је ту топлине и нежности која се преноси и испуњује блаженством цело биће људско. Он је за тренутак назрео да је у оном загонетном погледу и овоме осмеху било нечега што му је дотле недостајало, за чим је он толико жудео, што је толико волео. Да није то био један одблесак љубави?! Преобрзжен у томе часу и испуњен новим моћима, новом вољом за живот, новим жељама, он је одговорио — не могући да сакрије задовољство, што га је тако силно осе-
ћао... Оркестар је опет засвирао, и игра опет почела. Играјући, Жилјена га је често погледала и осмехом му говорила. Њен поглед није био више загонетан. Загонетан је био живот који се иза њега крио. Сам поглед је, као и осмех, исказивао жељу и наклоност, I изазивајући и нудећи се у исти мах. Правилно и младо лице Жилјене, са правим носом и малим усницама, показивало је лаке трагове од умора, премда је још било свеже, весело и срећно; онаЈ део на њему, између горње — увек мало подигнуте усне и носа имао је особите дражи: он је потсећао на израз малога псетанцета које режи кад дирате, или на израз Силене, која је нањушила Пана; и тај део лица је у осмеху постизао сву своју моћ, која је наговештавала луду и махниту страст после поноћних баханалија. Кад је дошла близу њега, он јој је рекао: — Волим вас. Луд сам за вама. Место одговорз, опет осмех и поглед... Али око пет часова ујутру, кад јој је Енглез понудио свој аутомобил, она је захвалила и опростила се с
њим. Држећи у руци букет цвећа, у коме је било неколико орхидеја, што јој их је богати Енглез купио, Жилјенз је весело пришла њ е м у, погледала га смело и право у очи, и упитала: — Па, дакле, шта хоћете ви од мене? — Волим вас, волим, волим, Жилјена. — Добро. Ви нисте рђав. Ја хоћу да ме данас волите и да вас волим. Видите, и онај Енглез ме воли. Врло је добар према мени. Чини ми много. Хоће да му будем пријатељица догод је овде. Ја сам пристала. Чудан је тај Енглез. Ништа много не тражи. Не тражи, чак, ни да само њега волим. Добар је, али се никако не разумемо.... • *■ • •-? ♦ Тек око пет часова увече тога истог дана изашли су њих двоје из његовог стана и отишли у Кирсал на чај и концерат. Жилијена је била одморна, задовољна, весела и сита. На њој се, по замућеном и расејаном погледу, опажао једва приметан умор и живчана истрошеност. Обоје су били заљубљени и срећни. Оркестар је саирао „Далилу" од