Pijemont

Београд, НЕДЕЉА 28 Септембао 1914 год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 242. Година IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3ЈУТРА

Стан редакције и администрације Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР вранко Божовнћ

Оснмвач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

ПРЕТПЛАТА за Србију и Бугарскт код уредништва: год. 16 дин. на поштама: Месечно 1 дин. За иностранство код уредништва: На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7 50 фр. у злату.

УРЕДНИК Коста М. Луковић

Београд, 27. септембра На нашем бојишту нема никаквих промена. Руси продужују напредовање у Источну Пруску и ако Немци добијају велика појачања. Немачки напади на Русе у област Вернболова и Филипова одбијени су с великим губицима. Руске су трупе опколили варош Биалу. Борба против гарнизона у Пшемислу води се под повољним околностима по Русе. Они су освојили на јуриш јаке радове за одбрану главне позиције. Французи и Немци остали скоро су на свим тачкама на старим позицијама. Борбе се воде са необичним огорчењем са обе стране. Немци су заузели источни сектор предње линије анверских утврђења. Белгиска војска држи се у троуглу Анверс-Лијер —Еско, да би бранила реку Еско и да би евентуално припомогла операцијама савезника.

Коко ии живвио — Импресије једног Београђанина, који је ишао ва Беогоадом. —

Око Кракова, вашег светог града, отпочиње борба народа и раса, какве до сад није било у историји. Потамнеће слава Троје и Термопила, потамнеће и слава Куликова и Косова и Каталонских пол»а и Хастингса, и Седана и Мугдена, пред ратном славом, која очекује КраК080, ваш свети град. Да ли разумете време, у коме живите, благородни панови? Јерусалимски фарисеји знали су да ће бити кише кад је облачно, и да ће бити лепо време, кад огреје сунце, но нису познали месијанско време, у коме су живели. Лажни патриоти! Да ли ћете ви бити увиђавнији од јерусалимских фарисеја, ви, племенити шљахтићи, чији гу претци били творци пољске славе уз свете краљеве ваше, који у Кракову почивају? Кратки моменти одлучују судбину народа и људи. Сад је настао момент, када ће се одлучити и судбина пољског народа. Тај момент трајаће само неколико дана. За тих неколико дана ви имате да поправите погрешку својих предака од пре сто и педесет година, да је поправите или да је потврдите. Ако је поправите, ви ћете бити слободни људи, ако је потврдите, ви ћете бити сити робови. Сити но бесправни! Желите ли ви, благородни панови, да будете само сити хлеба, и ласкања, и сујетних дворских титула, и абсурдних почасти, онда ћете се ви приволети искрпљеном царству Ћесаревом да му будете једна више закрпа на скуту. Бићете сите слуге! Желите ли пак ви, благородни панови, да будете оно што су били Пољаци, претци ваши, слободни људи и витешки зидари Велике Пољске — под Светим Ладиславом, Болеславом Храбрим и Казимиром Великим, чије гробнице чува краковска катедрала као опомену, укор и подстрек вама, онда ћете ви примити срцу реч Цара Словенина и приволећете се самосталном Царству Пољском. Обазрите се на народ, благородни панови. Ово није више време, кад панови могу пановати без обзира на народ. Море

је постало сланије од горких суза пољског народа, које је Висла ћутке пронела поред ћутљивих краљевских гробница у Кракову. У колико су год немачки ћесари, у Бечу и Берлину, бивали штедрије руке према вама, у толико је народ пољски бивао сиротнији и гладнији. И док многи од вас у Бечу и Берлину води антисловенску (а то значи и антипољску) политику, за чанакЈ сочива, дотле народ пољски оставља своју „отчизну“ и иде гб и бос преко океана, да на другом континенту заснива себи нову отаџбину. И у далекој, предалекој даљини, у мрачним рудокопима америчким, снева прогнани Пољак о Кракову, Ћаби пољској, и певуши шапатом песму дегињства свога: „Пољска није још пропала“! Само још неколико дана, благородни панови, решиће, да ли ваша химна има смисла. „Пољска није још пропала?" Но да ли ће Пољска васкрснути ? Од вас то зависи. ви шљахтићи на ски. Многа су ваша имена на скк, но мање их је СобЈески и Ч 1 ршорицки него Г олуховски и Лихновски. Собјески је спасавао Беч од Турака. Хоћете ли га ви, многобројни ски, спасавати од Словена? Не, то ви нећете чинити, благородни панови. Ви то не можете чинити, јер то би значило ваш рат против Ладислава, Болеслава и Казимира, и против Кошћушка и Мицкијевића, против Кракова и Химне пољске. А све то зашто? За чанак дворског сочива беднога ћесара. Ви то нећете чинити. Или ако би ви то чинили, ми вас не би цазумели, ми неблагородни али слободни сељаци шумадијски. Хиљаде топова загрмеће ускоро око Кракова. Затрешће се Кошћушков Брег код светог града пољског, Висла ће се обојити другчијом бојом, и велики краљеви пробудиће се у мермерним гробницама својим. И ви ћете се прпбуаиши, је л’ те благородни панови? Или ако се не пробудите, ми вас нећемо никако моћи разумети, ми, шумадијски усташи

година!) Наша је логика логика слободних људи. Ми по тој логици и вас ценимо у овом одсудном моменту, који ће трајати само неколико дана и који ће решити судбине многих народа. Наша је логика иста као и логика ваших светих, храбрих и великих краљева, који у Кракову почивају. Ослушните и ви, шта вам ти гробови у овом тренутку шапћу, и онако поступите. Бољи је тај шапат ваших великих мртвих од свих трештећих лажних обећања, која вам дају два поколебана престола, благородни панови! п

|1Р IПШ Аустријанци св спремају за одбрану. У последње време Аустријанци су јако утврдили Полу. Из Немачке је довезено неколико топова од 42 сантиметра. Утврђења су проширена; одбрана са сува допуњена је новим оградама од жице; цео је канал миниран, а тако исто и море пред уласком у Полу. Гарнизон је повећан на 150.000 људи (?). Примећује се оскудица у храни; цена хлебу попела се на 1 динар од килограма.

— Портина објашњења. —

Петрограл, 18. септ. На протест представника тројног споразума поводом затварања Дарданела велики везир дао је овако објашњење: Пре три дана изашао је из Дарданела у Јегејско море један турски торпиљер. У архипелагу наиђе на сједињену англо-француску ескадру. Ескадра заустави торпиљер сигналима. Овај испуни захтев. Затим ескадра запита торпиљер куда плови; али пошто се није задовољила добијеним обавештењима, наредила је торпиљеру да се врати у мореуз. Командант турског торпиљера испунио је ту наредбу, вратио се у Дарданеле и о свему је поднео извештај претпостављенима. Саслушав команданта торпиљера, командант мореуза сместа је наредио да се затворе

Дарданели. Наредба се није тицала и Босфора, који је остао отворен за пловидбу. Велики везир налази, да је затварање Дарданела било изазвано. Јер Порта сматра инцидент са турским торпиљером као доказ, да су мореузи фактички блокирани од уједињене англо-француске ескадре.

Нршш БугЕРше — Како Бугарсна чува своју неутралност. Руски конзулат у Солуну недавно се обратио бугарском конзулату са захтевом, да бугарска влада дозволи да преко њене територије пропусти 350 руских поданика, који су се већ налазиле на путу у Бугарску. Бугарски конзулат одбио је да испуни овај захтев, јер је бугарска влада забранила руским поданицима да путују преко њене територије. Та одлука мотивисана је тиме, што Бугарска жели да очува строги неутралитет. У руским дипломатским круговима овај је случај изазвао врло тежак утисак. С друге стране, веле, разлог за ово задржавање је тај, што је бугарска влада огласила Солун зараженим од куге. Руски поданици, који су долазили из Солуна задржани су да издрже карантин после чега ће бити пропуштени.

Кшра р №в — Мере против колере. Колера у Бечу и околини узима све веће и веће размере. Како јавља „Нови Бечки Дневник“ у једној седници бечке општине на предлог председника општине др. Вајскирхлера изгласала је кредит од једног милиона круна за грађење колеричних барака. Али тај се кредит ипак показао као недовољан. Кад се има у виду, да је пре неколико година колера у Србији сузбијена са кредитом од неколико стотина хиљада динара може се претпоставити како је се та зараза раширила у Бечу.

Рат је Београђане поделио у три дела, или боље рећи у три врсте од којих је свака, највише баш том самом деобом, добила своја нарочита обележја у свему. Прва врста Београђана је најмногобројнија и најинтересантнија. То су Београђани, који су напустили Београд, то су они Београђани које сада можете наћи свуда, у сваком месту почев од Младеновца па до Битоља, а затим у накрст, од Пирота до Ужица. Друга врста Београђана већ је мања, можда не толико интересантна за нас саме Београђане, колико свима симпатична. Та врста једва да сачињава четвртину Београда у мирно доба — то је Београд у рату, то су Београђани који нису никако напуштали Београд. Иајзад постоји још једна најмања група Београђана, за коју многи и не слуте да постоји. То су Београђани „час сам тамо, час сам ту“, т. ј. Београђани, који долазе и одлазе. Ако би хтели да пишемо редом по квантитету врста онда би писали прво о првој врсти, али пошто је увек у питању прво квалитет. то ћемо се прво позабавити другом врстом, а ка-

Београд, 27. септембра сније ћемо писати и о другим двема. Дакле, како ми живимо. * Пишући у једном од последњих бројева о Београду у рату, ми смо нарочито нагласили две ствари, да се Београд полако и готово неприметно мењао прелазећи из фазе у фазу и да је у Београду уз пркос бомбардовању, уз пркос разним неприликама којима је био изложен и уз пркос променама увек било живота и свих оних појава које прате живот. Прве гранате, које су пале у варош између 15—16 јула направиле су паннку, свет се у масама селио, таљиге и тарнице до Ресника плаћале су 60, 70, 100 па чак знам једног Београђанина, који их је платио и 150 динара, али су и сутра дан падале гранате, па и преко сутра, а затим сваки дан, али већ са мање успеха, т. ј. погодци су можда били прецизнији, распрскавање успешније, али ако се икада могла применити она народна „свако чудо за три дана“ могла је баш на Београђане. Четрдесет и два дана Београд је жи^ео под Аустриским гранатама, све док наше трупе нису заузеле Земун. За то време он се фил-

(који сто/имо управо онолико времена колико ви клечите: 150

НЕМ АУСТРИЈАНЦИНА — Доживљаји једног српског студента интернираног у Лавову. (Пнсмо „Ппјемопту”)

1!а дан објаве мобнлнзације у Аустро-угарској издата је наредба, по којој се имзју интернирати сви страни поданици, који су се задржа.ш на територпјп монархије. Тада се у Лавову затекао и Србии г. М. С. студент ветерине и резервни коњнчки поручник. На неколико часова после ове наредбе полиција је дошла у стан г. М. болесног — г. М. је више недеља пре тога лежао болестан у свом стану — свукла га са постеље, одвела у затвор и као најгорег злочинца затворила у ћелију. Како су поступали „културпн" Аустријанци према г. М. и осталим интпрппраним странцима, које су Пуси тнк приликом свог уласка у Лавово ослободили мука

Ниш, 24. септембра пустићемо самог г. М. да нам прича: — Пошто су ме одвели из мог стана — трн стражара са пуним пушкама, на којима су се сијали бајонети — затворили су ме у једну мрачпу ћелију, у коју је светлост једва наднрала кроз један отвор на тавану. Уморан н изнурен од болести одмах счм легао на дрвену постељу преко које је била пребачена само једна сламарица. Колико сам лежао не знам и када је стражар дошао и казао ми да већ два дана лежим у бунилу ја му нисам веровао. Молио сам да ми пошљу лекара, али ми молба није уважена. Храну — пола црног леба и неку врсту чорбе — добијао сам једанпут диевно.

После неколико дана. када су приликом претреса мога стана пронашлн неке нсправе и писма, из којих се види да сам српски резервни офипир пооштрнлн су поступање према мени. Скратили су ми излазак из ћелије; за време одмора уза ме су стално стајала по два стражара, који су мотрили на сваки мој покрет. II тако су пролазили дани — Сио сам болестан, слабо сам се ранио, нисам смео ниским проговорити, нити сам смео коме да пишем. Болест ми се све внше погоршавала, храна исто тако. II тек кад су ме једно јутро нашли онесвегаћеног у кревету упрскаиом крвљу, решилн су се најзад да ме пренесу у болницу, пошто сам у ћелији провео скоро месец дана. У болници је било до душе мало боље, али врло мало, пошто је то Гила болница за осуђенике. Два дана сам лежао |у опгатој собн, па, пошто су приметили да се споразумевам са неким Русима, одвојили су ме у засебну собу. Правио сам се да не знам пољски, већ само немачки, и моји

су чувари о мени врло често говорили на пољском. Тако на пр. чуо сам кад је болнички лекар рекао за меие свом помоћнику. — Поган рац, неће скоро умрети, жилав је као мачка... Дани које сам у болмнци проводио били су бескј ајно дуги и страгано досадни. Затворен међу четпри зида ја наравно нисам могао тачно знати шта се напољу догађа, али судећи по озбиљним лицима мојих чувара и по гласовима, који би с времеиа на време допрли и у болницу ситуација по А>стријанце није била најповољнија. Прошло је још неколико дана, а затим се почело већ јавно говоритн о руском продирању у Аустрију. Тај мн је глас донео први један Пољак болничзр. На два даиа после тога допустили су ми т по препоруци лекара, да у пратњи стражара прошетам колима кроз варош. Промене које сам видео по лавовским улицама запањиле су ме. На први поглед могло се вндети да се варош налази у ратном стању. Улицама је не-

престаио пролазила војска, комора, тренови и бегунци, међу којима је нарочито падао у очи велики број Јевреја из свпју крајева Галиције, које је већ прегазила руска војска. Пепрестано су стилале вестн о победама руске војске. II као што обично бива у таквим приликама ове су вестп необично увелнчаване. Бегунцн су нарочито велику панику уносили. Њнхове приче су биле страшне. Пола аустриских трупа заробљено, целокупна артилерија остављеиа на бојном пољу, лешеви прекрилили друмове, Гуси, страшни и озлојеђени надицући кољу све пред собом итд. итд. За десетак даиа Лавово би препуио бегунаца. У скоро почеше у масама стизатн у варош и рањеници. За неколико дана сва државна надлештва н хотели били су пуни рањеника. Многи су лежалн по улицама. Лавово је личило на велики логор разбијене војске и паника најзад достиже врхунац онога дана, када настаде кроз Лавово панично повлачење разбијених аустриских трупа.

Тога лана у два сата по подне добијена је наредба, да се п наша- болпица, у којој су лежали пзм.чпани раљеннци са интерниранима, евакуише н пресели дубље у унутрагањост земље. У трен ока све је спаковано и ускоро затим, још истога дана, раљеници су транспортовани даље. Ја сам остао са још једним болничаром, који је требао да ме пратн. али док смо се спремилн н пошли на станицу све је било касно. Станици се није могло прићи, јер је у буквалном смислу те речн била закрчена бегунцима и њиховим пртљазнма У даљини су се виделн последњи вагони воза који је отишао из Аустриског Лавова. Вратили смо се у болницу и тада први пут после толико недеља осетих слободу. Мој чувар, Пољак, слабо је пазио на мене и ја изађох из болннце у варош. Ускоро се, пред вече, зачуше у Лавову првн топовски пуцњн. Свет обузе паника. Председник општине објављиваше плакатнма да су Руси одбијени, али рикање топова и