Pijemont

Стр. 2.

Врој 244.

,П И Ј Е М 0 Н Т*

цима њоне привилегије, али им је ставио дужност да бране Украјину, ,која се налазила на крају његових р земаља, против честе инвезије турске и татарске: Али Козаци, непоправими, често су се бунили под Хетманима Потковом, Налевајком и Богданом Хмељницким, сином једног племића, који је скупио војску од 200.000 људи и дуго досађивао пољској војсци. У почетку осамнаестог века, када је руски утицај порастао, Козаци су потпали под Русију. Најглавнији њихов Хетман био' је чувени Мазепа, који је играо велику улогу за време упада у Русију швајцарског краља Карла XII. Хетман је издао руско-пољску ствар и ставио се у службу^.Карла XII, за кога је мислио да ће победити, јер је желео да постане краљ Украјине. Али када је Карло XII био потучен код Полтаве, Мазепа је побегао у Турску и тамо је отрован. Најзад, после последње побуне против Русије 1775 године, привилегије козачке укинулз је царица Катарина 11, и претопили се већим делом у Русе, данас Козаци из Украјине или мало Русија припадају историји. Њихово наречје је врло меко, пола руско пола пољско; имају своју литературу и своје новине ; њихове позоришне трупе турне-е по царству, играјући националне игре и певајући на мало-руском језику. У источној Галицији, коју су недавно освојили Руси, има око милион Украјинаца. Возаци из Украјине били су чисти Словени, док су данашњи Козаци, који иду пред руском војском, ма да су руског порелла, више Черкези и Колмуци него Словени, и то због непрекидног додира са татарском расом, чије су земље освојили Њихове испале јагодице, њихове косе очи и њихов нос представљају на први поглед, јасно етичко обележје. Војничке колоније Козака са Дона (најзнаменитија), Урала, Оренбурга, Астрахана, Перка, Кубана и Дагестана састављене су од истог елемента као и Козаци из Украјине, али су пореклом искључиво Руси и поста ле су један век доцније него Украјина. Њихов језик био је увек руски језик, али будући непросвећенији од Украјинаца, они немају готово историју. Пре једног века њихови пукови раСпоређени су по целом царству образујући чак и пук гарде у Петрограду под именом „атамански"; они узимају учешћа у свима ратовима и куда год прођу задају страх и трепет. Козаци су сачували своје грађанске привилегије и своју специјалну војничку организацију; и док је сваки руски грађанин уведен у списак по своме друштвеном пореклу као: сељак, варошанин, може се прочитати у њиховим пасошима, по по-

реклу: козак. Они су сви једна*ки и немају сталежа. Они образују коњицу најлакшу, која постоји у модерним војскама, велике брзине која збуњава и окретности неупоредиме никада их неупотребљују у већим јединицама, као регуларну коњицу, него једино као извидницу или да узнемиравају непрекидно непријатеља, коме је немогуће да их се отараси. Козаци се појављују и ишчезавају невероватном брзином. Три четвртине регрута, који ступају у регуларну коњицу, не умејахати, док сваки Козак ступа у пук са својим сопственим коњем, кога јаше три године. За време предходног спремања, са седлом и амовима, и то је најглавније, што му даје првенство над коњаницима. Њихови су коњи татарске расе, готово увек живе на отвореном простору, мали, ружни, издржљивости и постојаности нечувене, седласти и нарочито опремљени, трбух им је слободан, што им користи да се могу хранити травом, коју нађу на путу и да и даље носе свога коњаника; они могу да пређу по сто километара на дан и даље да иду, кад полукрвни коњи наших коњаника не могу даље ићи. Козачко је касање кад се коњаник дигне са седла, нагне се напред, наслањајући се на колена и одупре се о узенгије, које су спојене коланом, и

чине покретну основу; седло је састављено од два јастука од црне коже, који су спојени попругом, који их стеже у седиште. Њихово оружје састоји се од једне сабље, копља или карабина. „Нагајку" (кратак бич) никада Козак не испушта из руку, јер то је једина коњица, која не употребљава мамузе и има тек шест година како је цар одобрио њиховим официрима да носе мамузе. Њихова служба почиње у деветнаестој години и после гри године припремног спремања у њиховој земљи, они одлазе извежбани у јахању, снабдевени, да проведу четири године у вежбању у својим пуковима, који се налазе најчешће на западу царства, најзад проведу пет година у неком пуку другога позива, затим три године у пуку трећег позива (који се позива три или четири пута годишње ради вежбања), и на крају петнајесте године службе проводе још пет година у резерви. Свако козачко племе има свога старешину „атамана", кога цар одређује. Козаци образују 300 ескадрона, чији број може да достигне 900, и 20 батерија коњичких, које могу бити удвостручене; за време мира стални кадар козачки износи 35.000 људи, а сада цар располаже са 400.000 козака, не рачунајући оне из Сибира, Усурија, Амура и Трамбајкала, који се налазе у азијској Русији.

— Прокламација румунске владе. Букурешт, 28. септембра У прокламацији коју је влада упутила народу каже се: Румунија је изгубила великог краља Карола, оснивача краљевине. У току пола века покојни краљ посветио је све своје време добру земље. Једино је смрт могла прекинути његов неуморни рад. Он је дао сјајан пример преданости земљи. Својом свешћу о дужностима, својим врлинама он је исписао један славан лист у нашој историји. Својом храброшћу на бојном пољу обновио је славу наших предака. Његова мудрост обезбедила је сталност у организацији и подизању државе. Отаџбина ће бити веома захвална за доброчинстза његове владе, која је гаранција за напредовање у будућности. Дело краља Карола везало је нераздвојно династију за народ. У овој данашњој жалости сви су Румуни скупљени око љубљеног наследника, који је сигуран да ће у љубави и поверењу народа моћи наћи утеху за бол који сви Румуни осећају и желе истрајност и слогу да изврши велику и племениту мисију за коју је позват. Вођен осећањем свога славног стрица нови краљ продужити рад наостварењу судбине румунскогнарода.

Против немше — Протест Сједињених Држава Из Париза јављају, да је посланик Северо-америчких Сједињених Држава изјавио сараднику „Тана“ да деведесет од сто Амери^анаца симпатишу савезницима. Покушај Немачке да

јавно мишљење придобије за себе потпуно је пропао. Посланик је веома узбуђен због немачких аероплана, који су бацили неколико бомби у непосредној близини америчког посланства. Вашингтонска влада поднеће протест због тог атентата на свог преставника.

Отсц (ИНУ — Једно интервсантно писмо, које је отац, чиновничић у паланци написао сину на бо>ном пољу. Дошло нам је до руку једно занимљиво и по ово доба карактеристично нисмо, које је један отац, чиновничаћ у једној повећој вароши у унутрашњости написао своме сину активном нареднику на бојно поље. Ево тог писма: Мили сине, Пишеш ми да си лако рањен, али да уз пркос рани ниси изашао из строја и да си увек тамо на бранику отаџбине, где олово и челик сеју смрт. То ме нцје изненадило — мој си син. Пишеш ми да су борбе очајне, крваве и страшне и да је непријатељ јак. Ако.-Богјеса на ма. Рат који нисмо тражили наметнут нам је, нцјезда варвара — многобројних и добро одевених навалила је на земљу нашу и на огњишта наша и на слободу нашу.

И Правда ће победити. Нашу су земљу хтели непријатељи наши, а изгубиће н своју; наша су огњишта хтели да разоре, а њина ће у црно завити; нашу слободу хтели су да окују, а своју ће од нас као милостињу просити. И ја предосећам све ће бити тако јер је Бог са нама. Пишеш ми да је много наших изгинуло, да је много жртава. Знам. Бол је овај рат уселио у срце сваког Србина, али жртве ма колико биле велчке и ма колико биле многобројне откупиће се. Смрт стотине хиљада наших синова донеће слободу милионима. И ништа више. Не будимо у овим светим тренутцима себични, јер ти и без тога знаш колико те воли твој отац. Р.

РАТНА ЗРНЦА Непријатељи — па се љубе! Један наш војник тера кроз Младеновац три заробљеника сва су тројица Срби из Че-

ровића. Други наш војник пролази случајнџ том улицом и изненађено прилази заробљепицима. Мало затим он се већ грлн и љуби са једним од њих. Стражар трећепозивац почи ње да брише очн замагљенејод суза — Гле непријатељи, па се љубе, чуди се један мимопролазећи грађаиин, а спроводник му објашњава: — Јок, брате, то су браћа, него је овај млађи (показује руком на заробљеника), видиш. сагрешио... оооооо Дрварско-Дашчарска Радња Миће Петровића и Милисава Николића у Кара-Ђорђевој улици — до основ. школе савамалске отворена је сваког дана. 2-10 ■оооооооооооо« Спољни момак ГГ™ же послове. Ј.авити се у радњи Књаз Мнхаилова 17. Београд.Александра ул. бр 12. Штаммрија

(НРТ нрш К VI Његови последњи часови Букурешт, 28. септ. 27. септ. крал> Карол премин УО је у 8 и по часова услед притиска срца проузрокованог кроничном болешћу срчаних мишића. Смрт је наступила без икаквог бола. До последњег тренутка краљ је разговарао с краљицом. Ратко Димитријев Незадовољан држањем Бугарске према Русији у овим судбоносним данима по Словенство, генерал Ратко Димитријев, бивши бугарски посланик у Петрограду, напустио је не само свој дипломатски положај већ је иступио и из бугарског поданства. Он се сад бори у редовима руске војске за општу словенску ствар, као руски грађанин. Поводом овог поступка генерала Димитријева бугарска русофилска штампа иодигла је повику против бугарске владе и њеног оваквог држања према Русији. Породицама ратннка. Суд општине града Београда почео је набављати зимско одело за сиротне војне обвезнике. Услед тога обраћамо пажњу сродницима војних обавезника, да ако буду хтели слати гопло одело својим рођацима у војсци, исто донесу у општинску кућу с назначењем на сваком предмету имена и презимена онога коме се упућује као и с тачним назначењем команде у којој се дотични војни обвезник налази. Општина ће врло радо примати од добрих људи грудњаке, поткошуље, гуњеве, чакшире, чарапе, преобуку и рукавице и заједно са оним што она буде набавила слати командама по својим часницима. Председник савеза дпбровољаца. Управа Савеза Добровољаца дознала је да се господ. Јован Сремац, лимар преставља ,по Нишу и Скопљу да је још преседник Савеза, то Управа овим извештава јавност, да је господ. Сремац решењем управног и надзорног одбора од 14. августа 1914. под Бр. 232. разрешен, а за заменика увела у дужност преседника Савеза г. Милана Павичића, влаковођа у Срп .Држав. Железница. „Гранате“ ^Под овим насловом почеће излазити у свескама од првог о. м. хумористичне приче из бомбардованог Београда. Садржина ће бити; с шаљиве стране посматран жнвот Београда у тешким данима, у подруму, на улици, у кафани, Таш Мај-

Наш мили и никад незаборављени -/- Димитрије Т. Леко архитекта преминуо је после кратког и тешког боловања. Ожалошћени: супруга Ј1епосава, кћери Антонија и Ружица, синови Милан и Мирко, брат Д-р Марко, сестре Анастасија и Даница и остала фамилија. 3-3

Нашем милом и непрежал»еном сину и брату т Милораду Н. Стевановићу инжињеру — резервном капетану II класе — погинулом на Бадовинцима 26. пр. мес. где је и сахрањен даваћемо четрдесето-дневми помен у четвртак 2. окт. ове године у 10 час. пре подне у капели дорћолске цркве. Молимо сродиике, пријатеље и познанике наше и нашег покојногМике да изволе овом помену присуствовати. 29. Септ. 1914. год. Београд Ожалошћенн Мати Јелена. брат Стева; сестре Милица. Љубица и Амђа. 2-3

„Пијемомт*. Краља Алексмдра 12.

Маса поч. Љубш С. Јовановића. Заступник Бранко Божовић, Кра.

ШШШ.

дану, бегству, и т. д. Свеске ће излазити недељом и четвртком цена ће бити свесци 0.10 дин. Новинар, и ревизори и сви

продавци имаће 30°/о процента. Поруџбине слати на уредништво „Гранате" .Македонска бр. 21.

Према досадашњим телеграмима

Београд, 29. септембра 28. септембра наше трупе у Босни продужиле су своје наступање. На Дрини и осталом фронту није се десило ништа значајније. Ствари на француском ратишту почеле су да се развијају. Француска коњица дошла је у везу са белгиском коњицом, чија се главна маса налази у околини Гана. Има гласова да је војсци ђенерала Клука пресечена оступница, али то није још потврђено. Французи напредовали у околини Араса. На центру и левом крилу ситуација је скоро непромењена. Код Сен Мијела биле су незнатне чарке. Немци су заузели варош Анверс, али се главна утврђења још држе. Белгиска војска од 150.000 људи налазе се у северном делу Брабанта и спрема се за одлучну битку. У источној Пруској Руси настављају продирање. У Пољској је одлучна битка са Немцима почела да узима веома повољан ток по Русе.

Со кшгг ротмшто Ваљево, 29. септембра Двадесет осмог септембра прошао је дан бвз значајнијих промена,

Борбе у Источној Пруској Петроград, 27. септембра Настављају се борбе на фронту источне Пруске са великом упорношћу. Немци су бацили у ваздух мостове. На неколико места између Ивангорода и Санаомира отпочеле су артиљериске борбе с непријатељем, који се приближио Висли. Бојеви у пределима Роа Париз, 27. септембра Крвава борба води се у пределу Роа где смо заробили 1600 Немаца. Француска напредовања Парив, 27. септембра. Акција се наставља под повољним погодбама на целом нашем фронту. На левом крилу у пределу Лабасе-Арманпира-Касена — борбе кавалерије биле су неодређене због незгодног земљишта. На неколико места у акционој зони у пределу Сенмијел знатно смо напредовали.

Последње вести Нови бугарски лосланик у Петрограду Бивши посланик у Атини X. Хаџи Мишов, постављен је за посланика на место Маџарова, који је премештен у Петроград. Поново бомбардовање Ремса Петроград, 27. септембра 50.000 бегунаца белгиских стигло је у Холандију. Немци су понова бомбардовали Ремс, надајући се да ће погодити Поенкареа који се са својом свитом налазио у варошкој околини. Уништење Анверса Париз, 27. септембра Немачке трупе угиле су у Анверс у петак кад је варош сва уништена тешком немач ком артиљеријом. Бугарска и Русија Атина, 27. септембра „Ново Време“ вели да није Радославов одговоран већ народ бугарски са свога пасивног дожања према авантуристима из бугарске владе због луде политике према Русији. Одговории уредник Радован Костић, Крала Алвксвмдрв ул. 33.