Pijemont

Београд, УТОРАК 21 Октобар 1914 год. БРОј 5 ПАРА Број 265. Година IV.

Директор : Бранко

БожовиИ

Оснивач г ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

Уредник: Коста М. Луковић

Русија и Полумесец се опет потегао јатаганом на Православље. Са обала Босфора, под немачким заставама и под командом немачких официра, турски бродови су почели да се искашљују на руску црноморску флоту. На звекет мамузе сада већ и самим Турцима омрзнутог Енвер паше, турска сувоземна војска јури ка литицама Кавказа, да тамо, нечујно и без славе, остави своје кости. Одиграва се, у овом тренутку, оно што је логиком Историје, и свима божјим и људским законима, детерминисано: оно што је за живот старо и неспособно, има да уступи место оном што је крепко, младо, бујно. Из заједнице цивилизованих народа Турци ће бити евакуисани и у Азију коначно пресељени. Источном капијом Средоземног Мора имају непопратно да загосподаре Словени. Заједно са Сарајевом и Ду бровником, и Стамбол ће пасти у руке Словена. У овом значајном историјском тренутку, када се одлучује о једној новој карти Европе и једној новој цивилизацији, словенски свет је очекивао да ће Бугарска, као хришћанска и словенска земља, коју је Русија створила и за самосталан живот оспособила, ући у рат против Турске. Чак и највећи двоножни бугарофил П. Н. Миљуков поручио је кроз своју „Рјеч“, пре неколико дана, Бугарима: „Ко није данас уз Русију, тај је против ње“. И ако смо далеко од злураде готовости да одмах оптужимо Бугаре као Јуде Словенства, ипак морамо да подвучемо околности у којима, и разлоге из којих, Бугарска предузима тактику скрштених руку у руско-турском рату. За Русију, преокупирану о-

Бугарска перацијама на војишту против Германа, улазак бупарске војске у Једрене и окупација целе Тракије од стране Бугарске, значила би ослобођавање великог дела руске кавкаске војске од стражарске службе и њено пребацивање на пруско-руско војиште. Велики део турске војске имао би, по други пут, да се опроба са бугарском војском. А то значи, да би и на мору и на суву Русији био знатно олакшан посао. Бугарска није хтела овога пута да положи порезу захвалности својој вековној заштитници. Влада Васиља Радославова телеграфски је саопштила руској влади, да ће Бугарска, и после турског напада на Русију, остати неутрална за све време европског рата. И док наша честита, увек словенска и за Русију на све жртве готова Србија, прима, витешки и одушевљено, на своја братоубилачким ратом израњављена плећа трећину аустријске војске, дотле софијски аустрофили упућују у Петроград телеграме о неутралности, а у Београд протесте против „српских зверстава у Маћедонији“! Изгледа, да се у Софији сасвим заборавило, да Русија, моћна и праведна као Бог, ником дужна не остаје. Понекад је спора, али увек достижна! Из бојнелиније „Срећне руке“ Поднаредник једног вода није трпео једног од својих каплара. С једне стране да би му мало нашрунио, а с друге, знајући да је каалар дорастао за најтеже задатке, одреди њега и његову десетину да изврше један за-

датак који је изгледао неизводљив. Савестан и оарезан, каалар је извршио аоверени му задатак аотауно Како је он, сасвим случајно, лично аоднео извештчј команданту дивизије, десило се да га командант ароизведе за наредника. Кад се нови наредник вратио у чету, дозва одмах аоднапедника. — Поднаредниче, узми од мах дводесет војника, аређи реку и да ми у рону од 24 сата доведеш жнв г ненријашељског војника с аред сшраже\ — у генералској аози командовао је нови наредник. — Разумем, госаодин наредниче! Ако Бог да да будете срећне руке као ја, вра тићу се као аотаоручнин! додаде.заједљиво и снисходљиво у исти мах, аоднарсдник

ског управника Трста

Талијански лиаг „Коријере де ла Сера“ објавио је, ире кратког времена, циркулар аустријског управника Трста, упућен чиновницима у провинцијама, које су насељене Италијанима и у којима се хоће да уведе насилнички режим у случају прекида односа с Италијом. Овај циркулар датиран је шестог овог месеца и садржи, у главном, ово: 1) Италијански грађани од 18 до 40 година биће затворени на нрву заповест и спро ведени под јаком пратњом у Италију и Корушку. 2) Италијански грађани, који имају више од десет година, биће позвани да напусте своје место борављења у року од 12 сати и биће протерани у Италију. Пошто је набројао још неке мере предострожности које треба предузети против Ита-

лијана, гувернер наређује да буду у сваком погледу строги и немилбстиви према Италијанима. Еоескн зојам — Покриће ратних трошкова. Поводом новог издавања благајничких бонова, „Дељи График" вели да се ратни зајам попео до 37. 500.000 фунти стерлинга и да влада сада тражи нов зајам од 15 милиона стерлинга. Према томе, рат кошта Енглеску четири до пет милиона стерлинга недељно. Влада је због изобиља новца у земљи направила зајам по нижем курсу од три и по од сто. Међутим, како се благајнички бонови могу исплатити тек кроз шест месеца, може бити да би било боље, с обзиром на повољно стање на фннансијском тржишту, направити један ратни зајам од 200 милиона стерлинга (пет милијарди фраиака), који ће бити довољан за укупно покриће.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

17. октобра није се деоило ништа значајније ни на једном нашем фронту. > Немци су покушали опет одлучан напад у околини Бг|каларјева. У борби су Учествовали посаде и тешка артилерија из немачких пограничних тврђавЗ, Али су сви немачки напади одбијени са огромним губицима. Пред рускм псзицијамз лежс гомиле немачких лешева. Руси су заробили 82 официра и 8.000 војника. У Галицији је оитуација без великих измена. На ззпадном ратишту воде се непрестано огорчене борбе без одлучних резултата. Савезници су на неким тачкама мало напредовали, док су понегде мало попустили, Стање је непромењено.

1м ш, шк права! — Благотворне последицо данашњаг рата Један талијачски виђенији политичар, Бевијон, који припада националистичкој партији, која се изјаснила за ступање Италије у акцију, написао је чланак под насловом: „Национализам и демократија*. „Само би победа ТројногСпорззума — нарочито ако се умешају Италија и Румунија извршила поправку карте Европе, по принципу народности. И то само у случају енглеско-француске победе. Европа ће моћи решити један од најтежих проблема, језгро свих политичких размирица: проблем народности. ГЈрилазак Италије и Румуније Тројном Споразуму, ослободиће Европу од мбре која је мучи. „С другестрзне смањивање војних буџета, које ће бити несумњиво једна од главнит тачака у будућем уговору о миру, ако Тројни Споразум победи, олакшаће уништење немачког милитаризма и припомоћи ће да се у тој земљи створи слободно и демократско народно мишљење“.

ЛШЦ И № — Лвсковачке болницв. — Живот. — Фабринв (Допис ..Пијемонту”) Лесковац, 17. окт. Још у почетку рата овде је отворена једна резервна болница, а касније, када су већ почели. да стижу ран.еници, отворено је, у кратким размацима времена, још четири. И тако сада имамо у Лесковцу пет ррзервних болница. Све ове болнице под управом су вредног г. д-р Ј. Ђокића. Ред, чистоћа и нега у овим болницама за пример су. Одмах чим су отворене болнице пријзвило се на добровољну службу преко четрдесет болничарки, неке из Лесковца, а неке из Београда. Осим тога, раде и ђаци овдашње реалке. Овде постоји пододбор друштва Црвеног Крста и под паметном управом г. Стеве Комненовића, проте, испуњује свој задатак тачно и саве.но. Пододбор је до сада скупио знатне суме новаца и доста прилога у стварима за српски „Црвени Крст“.

»3

знају, да чим је леп сунчан одмах лете ваздушни

— Како су Немци из ваздуха бомбардовали варош Варшаву? (Од Филатова, ратнот доииашка „Утра Рошји”) Немци сасвим јавно, чак и у новинарским чланцима прете Енглеској бомбардовањем из ваздуха, да ће, веле, бомбама разрушити све велмчанствене зградеу Лондону. Ја сам читаве једне недеље посматрао дејство немачиих взздухопловаца, а сад се пред мојим очима дешава систематско бомбардовање Варшаве. ЈУтрос се пробудим и погледам ка прозор. Сунце је златило врховв пожутелог дрвећа у Саксонском врту. Већ одавно није било тано лепо време и прво што ми је пало на памет, — данас ће бити бомби. Зашто ? Они који се налазе на бојишту

дан разбојници. И ззиста, вратгр ми око 9 часова донесв новине и јави: — Већ лете! Нисам стигао ни кафу да попијем, кад улете хотелски дечко и викнУ: — Бзцио је, бацио! Ја истрчим на улицу, где су грмели топовски пуцњи, а у том као да одјекнуше два тешка уздаха: — Ох, ох! То су се распрсле бомбе. Брзо идем на место догађаја. Једиа је бомба пала у Електоралну улицу, између две болнице, на једну стару двоспратну зграду, провалила кров, полупала прозојре на околним кућзма, а у суседној кући на трећем спрату куглицама тешко ранила мужа и жену. На једном месту на зиду је начињенз округла рупа од 2 метра у пречнику. Суседни зидови изрешетани су од танади. Друге две бомбе бипе су баченв

у раднички кварт у Огородну улицу. Једна је пала на калдрму и убила једну жену са дететом на проима. Ископана је омања рупа, а у свима оближњим зидовима има трагова од танади. Трећа је пала мало даље на тротоар, разбила камене плоче, одвалила нешто малтера са зидова и у једној продавн!Ици Убила продгвачицу и њеног оина од 8 година и једну девојку. Око три часа пошао сам да видим, кад ће стићи санитетски воз на бечку станицу. — Лети, лети! Призор је био диван: обасјан јарки-м сунцем, усред белих перастих облачића, час нестајући иза њих летео је аероппан. Он је био веома високо, приближно на 2.300 до 2.500 метара; беле боје, чзс је био као светла тачка на плавом небу, чзс се гУбио на белој позадини облака, Описивао је кругове, нишанећи негде. — Бум, бум! — загудели су

топови. — Та-та-та, — загрокта митрзљез. Негде су безнадежно припуцале пушке. Аероплан је кружио и даље мирно, не обраћзјући пажњу на паљбу. — Господо!... То он тражи нашу станицу, боље је да се склонимо, — и ми уђемо у станичну зграду. Није прошло ни два минута, кг|д одједном чујемо: — Бух! — То је топ. — Бомба, то је он, проилетник. — Где је? — Ђаво би је знао, али негде близУ. — Бух-х ! — опет. Изађем на Маршаловску упицу. Видим да је прва бсмбз заиста пала на педесет корака од железничне станице, на кров једне шестоспратне зграде. Над њом се подиже облачић дима и прашине. На улици се скупља гомила и посматра комаде гвожђа, које је експлозија збацила са крова. Метал је потпуно искривљен и искидан. Попнем се на таван те куће. У гвозденом крову пробијена је рупа до пет метара у пречнику; греде су поломљене, а преграде изрешетане танадима. На таЈвану је било разастрвено бело рубље да се суши, сад је оно исцелано на ситну парча(д. Какав је циљ тих бомбардовања? Испрва смо мислили да Немци хоће да разруше јавне и државне згргде, као телефон, телеграф, банке, касарне и т. д. Али сзм састав бомби чинида се у то сумња. Да хоће да руше, Немци би бомбе нг!чинили према типу бризантних граната, пуии* сксплозива; међутиЈ* ,е“е-&У ИЗрађенеИ81Ј шрапнели, пуне куглица. Имају, истина, слабо деструктивно дејство, али убијају све унзоколо. Рзспрснавају ое отлрилике под углом од 30 степена и