Pijemont

Стр. 2.

'П И Ј Е М 0 Н Т“

Број 271.

Долазећи посведневно у превијалишта, имао сам прилике да видим на који се начин ради и поступа и колико се опромно воље и напрезања уноои, да 6и пос.га што боље испао и да би рад био крунисан успехом — нашим оздрављењем. У превијалиштима затекао сам многе Београђанке, које под управом вредне г-ђе др. Марије Вучетић, којој помаже г-ђица Јелица, раде напоредо са сестрама из енглеске мисије, која је у овој болници има већ два и по месеца. Ове Енглескиње из Америке, и ако су свега три, четири од њих професионалне болничарке, показују доиста, американско стрпљење и истрајност, радећи дању и ноћу око наших рањених и болних ратника. Но Енглескиње нису једини странци, који у овој болници помажу нашим лекарима; имамо овде још и грчких лекара' од којих нарочито вреди споменути младог и елегантног доктора Ајеса Веиса, једног од оне десеторице хирурга, које је племенити грчии краљ Константин послао. Г. др. Веис асистира нашем познатом хирургу, шефу лекара пуковнику г. др. Роману Сондермајеру, коме ни једно перо не може исказати ону захвалност, коју су му, погледима и простим речима, исказивали они, чије је животе од счигледне смрти спасавао. Никад, као а» време рата, широка, народна маса не осети благотворан утицај модерне хирургије. Ако зађете у унутрашње одег.ење ове болнице, наћи ћете увек у послу, управника ове болнице, нашег признатог интернисту г. др. Николу Вучетића, који и у оеом, као и у ранијим ратовима ради за Српство, о коме је прошле године написао једну лепу и занимљиву књигу. Посматрајући резултате рада, човек мора да ода Н1а|јлепше признање свима нашим лекарима, који су у овом рату неолходни по потреби и драгоцени по вредности. Али нашу болницу задесила је изненадна велика несрећа: умро нам је др. Роберт Вилиам Ридлеј, који је дошао чак из Енглеске, да нам помогне у овом тешком рату, кад се оскудица у лекарима осећа много више него за време прошлих ратова. Но наш добри пријатељ није дуго боравио међу нама; разболео се од дизентерије и после тешког и дужег боловања, 21. овог мес., склопио је очи за навек. Нас је све његова смрт исто толико ожалостила колико нас је изненадила. Али таква му је била његова судбина да, као и њекоје је предводио генерал фон Цукау дефиловало је преко трга. Војници су певали ,.Вахт ам Рајн" и наш саговорник, који је | тада био у општини, вели, да је било дирљиво видети ове људе, како дефилују и како певају савршено уметнички. Они се уредише пред општином, где се скиде с коња генерал Цукау. Генерал се обрати на француском језику председнику општине, рекавши му да заузима варош у име немачке војске, да му ратни закони допуштају дз га зароби, али му он даје потпуну слободу, само ако пристаје да одговара за све што се дзси у вароши. Председник одговори дз он прима сваку одговорност. Затим се фон Цукау опрости, рекавши да има да разговара са својим људимз. Не зна се шта им је говорио, али изгледа да им је скренуо пажњу на то, да су они ушли у Ремс 22. августа као победиоци, истога дана и 1878. године, на' што су војници одговорили са гро-1

го8 земљак ЦЈарл Картел, у турском рату, остави своје кости у Србији. Грађанство Крагујевца на позив лекара, да се што достојније одужи сенима енглеског пријатеља, сјајно се одазвало. Прад огром ним спроводом ношено је неколико великих венаца. Опалу у цркви приоуствоеао је Митрополит Димитрије. Пред црквом се с покојником опростио пробраним речима др. Илија Коловић, а на гробљу одржгао је леп и искрен говор, који је присутне гануо до суза, г. др. Вучетић. Плотуном одана је последња почаст др. Ридлеју, кога ће се захвално саћати саи Срби, као што ће са поштоазњем чувати пријатељство његове отаџбине Велике Британије. У идућам писму писаћу вам, зко стигнем, о осталим овдашњим болницама, а за огд будите и овим задРвољни, Рањеник.

— Ствари које је Виљем покрао приликом св.ога бављења у Сирији. Париз, 24. окт. Пуковник Сами-беј, некадашњи ађутант Абдул-Хамида, сг.општно је у једној брошури ннтересантнекрађе, које је извршио неманки цар приликом своје посете у Сирији. Између осталих, крађу једне врло старе библије, чија је вредпост 6 милиона динара, коју је поклонио Абдул-Хамид, а по том је тралсио патраг неколико пута, но у залуд.

Чинг-Тао освојен — Јапанци су одржали реч. Петрогрзд, 25. октобра. Јављају да је Чинг-Тао заузет.

М(и смо пре два данз напоменулм, да су Јапанци сматрали брзо освојење ове немачке тврђаве као ствар части. Комгндант јапанск8 опсадне армије под ЧингТао зарекао се, да ће кључеве од тог утврђења положити пред ного свог владара о његовом рођендану, 31. октобра. И, заиста, реч је одржана: ЧиигТао, брањен најмодернијим фортификацијамз, пао је пред силним јапанским налетом за релативно кратко време. На тај начин ослобођена је ј(а>панска опсадна армија. И она се

може сада употребити на другом месту. Да ли ће савезници ради, што брже победе позвати Јапанце у Европу, видеће се ускоро.

У Цариграду — Оставка кабинета — Незадовољство против Енввр пашв. Париз, 24. окт. 0 догађајима у Цариграду нема тачних вести, јерјекаблограм прекинут, али изгледа да је већина министара подиела оставку, што се не слажу са Енвером. Султан, Шами и Шеик-ул-Ислам, као и сви конзервативни елементи, огорчени су против Енверове дружине и немачких официра који воде Турску у самоубиство. Нови т.урски војници у кавкаским гарнизонима дезертпрају у Русију.

ра моглн оценити свакодневни напредак савезни!ка и проучити успехе, које су остварили остали савезници: Русија, Србија и обновљени Јапан. Сви ови народи уједињени истим духом пожртвовања, истом вољом да победе, бранећи своју егзистенцију, слободу, цивилизацију, боре се свом

душом против Немаца. ПомоН Младотурака није у стању 33 д р . жати их, нити их спречити д а | разруше варварски механизам, ко| ји је нагнао народе да се уједине| и да овог пута силу ставе у слу«. бу права. Удружење францускихI књижевнииа избрисало је И з рЈ доеа сво}их чланова све Немце,

Са нашег ратншта НА ЈАГОДЊИ, БОРАЊИ И ГУНЕВУ Ваљево, 26. окшобра 24. октобра, после снажне артиљериске ватре којом је непријатељ тукао наше поло-ј жаје код Јагодње, Борање и Гучевз, почелг су на овој линији огорчени бојеви. БОРБЕ 0К0 ШАПЦА Овог истог дана око 8 часова пре подн« непријатељ је нападао наше положаје ко^ Шапца. „ л У озој борби која се развила испадоЈ Париз, 23, октоора. . ј г јг ^ ж Поводом турсдог напада н» Ј е Д Н0Г НЗШеГ П У КЗ , НеПрИЈаТеЉ јв бИО Пр1!М( руока пристаништа „тан” пишвгрзн нз повлачење нз своје нападне положаје немачки покушаји да се побуни'Непријатељ је оставио на разбојишту прекј ,Г^ТсГхГ„Г^:нГ|1000 лешева. 500 од тих лешева лежи пре фрички комплот. У отманској ца- фрОНТОМ 0В0ГЗ ПуКЗ КОЈИ је ИСПЗД ИЗВрШИП ревини Арапи, Јермени и Сирја- Поред тогл овај је пук заробио једног Оф|С ни више су расположени да се« цира ц ш<() 1Ш во ј ника>

0 [ — Мишљење лг|риског „Тана" —

ослободе тираније једне бруталне мањине, која их експлоатише, него ли да се одазовУ позиву калифа без престижг(, који своју власт ставља у службу германских амбиција. Будућност коју нам Немачка пружа, а у чему је Млгдотурци помажу, имала би се дићи на рушеаинамз права и слободе, ,на гомилама лешева, и

КОД ДОБРИЋА И ЈЕВРЕМОВЦА Истог дана од 5 часова изјутра до 5 ча| сова увече непријатељ је тукао снажном ар-ј тиљериском ватром наше положаје код сел^ Добрића и Јевремовца, а затим је предузес снажан напад пешадијом; али су наше труп^ имала би да згмени све оно што П 0 КазујућИ ПОД НајуЖаСНИЈОМ арТИЉерИСКОА Је сачи 1 њавало част уништених Ј ЈЈ ЈЈ „ Ј ^ ватром чудо од храорости и издржљивостк мирно дочекале ове нападе непријатељске енергично их одбиле. Непријатељ је и у овој борби претрпес велике гу^итке.

народа. Немачка хоће да згведе култ силе не водећи рачуна о уговорима и народима; хоће да заведе оно, што сачињава подлогу накгзно германске охолости. Да се одагна ова страшна визија, треба само обрнути поглед према белгијској грак 1 ици, где председник републике суверену једног мг/лог народз, који је услед својих недаћа постао славан, одаје почаст Француске и свих народа, којима зрак идеала загреаа срце и душу. Какав леп призор за све оне, које је Немачкз хтела згазити. У састанку двз државна поглавара и војних министара Француске, Белгије и Енглеске у Денкерку, где су са генералом Жоф-

КОД БЕОГРАДА Код Београда једно непријатељско изви* ђачко оделење покушало је прелаз на нашу обалу, али је овај покушај осујећен. НА ОСТАЛИМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десило^ ништа значајније. I

мсглаоно „Ура", што је измамило сузе код многих присутних. После тога трупе су се улогориле код општине, где им је донета слама, са топовимо! напереним на разне улице, које се стичу пред општином. Истота дана десио се један неочекизани догађај. Дошао је један официр из главног штаба, кога јз псслао генерал фон Билов, да тражи два парламентара, фон Арнима и фон Кумера:, који су у вече дошли у Ремс. Они се нису вратили и због тога је јутрос варош бомбардована. Изасланик Билова киптео је од беса, тражећи парлзментаре. Претио је да ће, ако они не буду за један сат прснађени, варош бити поново бомбардованз, председник и десет таоца бити стрељани и рекго је да животи 100.000 становкика Ремсз вреде мање, него животи ове двојице царевих рођака. Немац је био тако љут, да се сав запенушио. Два грађанина, која су случајно била ту, објгснила су

му, да они нису ни дошли у Ремс него да су задржани у Невијети, малом селу испред вароши. То су чули од председника општине Невијет. Ово је умирило Немца. — Ако је истина то што ви ка жет,е, ми ћемо ствгр сматрати за свршену, изведену на чисто. Ја ћУ о овоме поднети рапорт главном стану. Међутим, реквизиција је била долеко од тогз да буде предата. СутрЕ 1 -дан, 23. августа, да 6и избегли гнев Цимера, решено је да интенданта замоле, Н. (наш саговорник) и Емил Шзрбоно, замекик председника општине, чије је пожртвовање дивно, и да тра* же ново продужење рока. Ђенерал фон Цунау наиђе баш у тренутку кад је Н. тражио интендантз у хотелу код „Златног Лава”. Ђенерал га позва да га престави принцу Августу Вилхелму, четвртом сину царевом, који је лично дошао у Ремс, да извидм питање о два ишчезла парламентара. Мала се група упути са

принцом у општину и тамо се де- говорги за њихов нестанак и моси један комичан случај.

Тек што су Н., принц, ђенерал и његови официри ушлИ у кзбинет председника општине, кад у собу улете интендант Цимер, сав бесан и, необзирући се на Немце, прекиде реч једном потпуковнику и поче грдити председника општине, Шарбоноа и Н.-а, што је варош задоцнила да преда реквизицију. Он хоће, вели, да прво он сврши своју ствар. То је љутина Сансонца, који неће да уступи испред Пруса. — Прво моја реквизиција, па тек онда парлзментари! — викао је он. — Ви ћете ућутати, кад сазнате, пред ким се налазите! рече потпуковник леденим гласом: принц Август Вилхелм, царев син... Саксонац сместа стаде мирно и поздрави, сав укрућен, п.а ућута. Остала је ствар са парламентарима. Немци веле да је Ремс од-

! ра да плати педесет милионаглобе У року од двадесет четири часа, а других педесет милиона после четрдесет и осам часова, зко м , парламентари фо.н Арким и фо и Кумер не нађу у том року здрав« и читзви. Де Тасињи, председнин општине невијетске, последн> и који их је видео, би поново позван. Реше се, да га: у лринчевои аутомобилу заједно са Н.-ом одвезу у околину. Два ремска грађана вођена су од села до сепг, чак до Мерфиа, где се изгубио траг оба парламентара. Тада се де Тасињи храбро понуди да их потрзжи још и дз ље ' ако му дозволе, да пређе први° немачке линије; други један взљанм грађанин Ремса, Кинер, понудм се да га прати. Та двострунз понуда би примљена; они пођУ У пратњи два немачка официрз и од тог се дана не зна, шта је тим драговољним таоцима. Д оц ' I није се сазнало да су живи и з* - ј робљеки. Што се пак тиче пру^*