Pijemont

Вр)ј 229

,ПИ ЈЕМОНТ*

^Стју.

народности, које јерменски свет под собом сатире и да их врати у њихове праве пропорције и окружи са свију страна новим снагама решеним, да га одрже у правим границама, где неће више бити у опасности ни од кога и најзад ослободиће Европу рђавог царства римско-пруско-аустро-угарског. Позив официрима. Према наређењу Врховне Команде АЂБр. 6340 од 25. о. м. позивају се сви активни и резервни официри, произведени 13. октобра ове године, а који су ван оперативне војске и налазе се овде у Београду, да одмах предстану војном одељењу београдске општине ради даљег саопш гења наређења Врховне Команде. Нов ред вожње Од данас ће путнички воз полазити за Ниш од полазне станице у 8 сати у вече. Воз из Ниша стиже на последњу станицу у 8 сати у јутру. Извоз кукуруза Решењем Министарског Савета одобрен је извоз старог кукуруза из 1913. године и то само преко царчнарнице ђевђелијске, а под стручном контролом Министарства Народне Привреде. Овај се извоз може вршити само до 1. јануара 1915.' године. Пренос поште у Београду Према наређењу Министарства Грађевина, ПоштанскоТелеграфско Оделење од 1. јануара 1915. године, увешће у Београду пренос и саобраћај поштански аутомобилима. На аутомобилима разносиће се: испоруке пакета и аманета у Београду, евентуална достава и исплата упутница, разношење локалне »поште, купљење писама из кутија и разношење званичне поште. За рањенике Одбор студената који се налази у Нишу, приређује 2| новембра велике свечаности у корист рањеника. У 8 часова ујутру нарочити одбор госпођица продаваће у корист Црвеног Крста

заставице Русије, Енглеске, Француске, Белгије и Србије. Заставице ће се продавати преко целог дана по улицама, канцеларијама, радњама и кафанама. Сваки треба тога дана да буде закићен са по једном заставацом. Увече у 8 ипо часова приређује се у сали „Официрског Дома“ Хумано вече чији ће се програм објавити доцније. Улазна цена 2 динара од особе. Добровољни прилози примају се се захвалношћу. Продаја стоке у Добричеву Према одобрењу 'Министра Привреде, Управа Државног Сточарског Завода у Добричеву, продаваће по комисијским утврђеним ценама сва прекобројна грла: говеда сименталске расе, оваца и јагањаца санске расе, свиња и прасади шумадијског соја и сву прекобројну живину као: кокошке орпинктон, плимесрок и талијанке, гуске емдемске и пловке пекиншке. Сва су грла стоке и живине здрава и за приплод и размножавање подобна. За сиротне раткике У Нишу је образован одбор као представник Нишке Народне Одбране, Друштва „Св. Царице Јелене“, Нишког пододбора „Црвеног Крста“, Кола Сестара „Нишке Женске Подружине". Одбору је задатак да помогне сиротним нишким обвезницима првог и другог позива, који нису у могућности да добију помоћ од својих кућа. Исто тако одбор ће приложити и разне пошиљке за ратнике. У одбор су ушли: Нишки епископ г. Доситеј, г. Ђорђе Попић трговац: г. Милан Андрић, књижар; г. Бора Пајевић, инжињер и г. Раде Николић трговац.

Новости из Пирота —■ Донек рањеника на станици. (Од нашег дописника)

ПирОТ, 27. окт. Данас у нодне стигао је у Пирот воз са рањеницима. Рањенике су на станици дочекали председник општине г. Војин Ћирковић, са највиђенијим пиротским грађанима. Сви су усрдно помагали при скидању рањеника и доиратнли су их до болнице. У болници су ихдочекале

адића; ат, помоћи се не мож »о је прошло кроз мозак, а та, где је изашло, понело је собом један део мозга. Ено, оно што

живати у проширеној Срј чије проширење они ни!маЛи ни м>а<ло заслуга!... (свршиће се)

видитс, како као нагушено, испод деонога уха, то је мозак, што јв исцурио кроз рзну. Несрећни младиК умреће још данас...

Ратне ситнице

Тада је могло бити око четири и по часа по подне. Било ми је тешно, иад сам ове речи чуо, као дз' ми се неки тежак терет навалио на груди. Жао ми је било Радомира, жао младости његове, а материјално оиромаштво његово, падало ми је у <исто време и »ао грех човечански и као прекор многима и многима. Колико њих има данас у БеоградУ >и Србији, који, док сиротани иао што јеРадомир, мрзну и гину на брани вере и Отаџбине, — подижу цене роби, коју оу набавили по ииским ценамд пре рата, ооиромашазају тиме и иначе оои.ротелу сиротињу и без и најмање гриже савести гомилају себи благо и 6огаство, да би после могли благо-

„Дели Телеграф” саопштава, да се међу немачким заробљеницима налазе и младићи од 17 гоI дина. ♦ Губитци немачке војске су огромни. Број мртвих и рањеиих далеко премаша пола милиона и достиже, несумњиео, цнфру од 900 хиљада. ♦ Јужно од Ниска, једна руска чета пређе преко реке Саиа, али одмах нзиђе на много јаче ®устријске труле. Руси се одмах укопају и сгсреме за борбу. Аустријанци пошљу пзрламентаре са захтевом, да им се Руои одмах предаду, или ђе их, веле,

болничарке (од којих је велики број госпођа и госпођица из Беогрсда) са Др. Ду шаном Стевчићем, дббровољни болничари и ђаци пиротске гимназије. Сутра дан, грађани су почели обилазити рањенике и доносити им понуде, Рањеници су расположени овим срдачним доказом и по цео дан певају. Болница и не личи више на болницу. Ј-

Неслога ш — Кано со гледау Пруси и Аустријанци? —

Односи између аустријских и немачких војника п стају сваким даном све гори. Аустријанци су се најзад уверипи, да их Пруси стално гурају на опасна места, а у случају одступања беже у нереду, а њих остављају да задржавају непријатеља. Међу „савезницима" се дешавају врло често сукоби, који се по каткад заврше жалосно. Пруски војници по неки пут бивају изгзвани не само од простих аустријских војника, него и од официра. Очевидци причају да се у Жирардову могло видети, како пруски војници улазећи у кафане у којима седе аустријски официри, не поздрављкју и сасвим су слободни, као да не седе у присуству официра. Такође причајуда се после одласка Немаца из Жирардова јављао у општину велики број изнурених и гладних немачких војника који су моличи да их приме као заробљенике. — Доста смо ратовали, говорили су они. Бивало је случајева, када су немачки војници, сасвим ослабљени и изнурени долазили у приватне куће и молили да их нахрана, јер више не могу и неће да иду за својом војљом. Немци одлазећи из Жирардова, запалили су железничку станицу и уништили све околне станичне зграде.

Кратка и брза ратна преписка Е<.глески војници, који се боре у Француској, да би одржавали везе са својим породицама, употребљавају врло практичне дописне карте. Ове карте имају на првој страни резервисано место за адресанта. На другој страни има неколико наштампаних образаца: — Ја сам здрав — Ја сам у болници — Надам се да ћу ускороизићи из болнице — При мио сам ваше писмо или телеграм — Писаћу вам првом приликом Нисам од вас добио писмо одавно или пре кратког времена. Војник, ако ја здрав, остави само: Ја сам здрав, а све остало

исећи.до једнога. Али ови у место одговора опале на Аустријанце један плотун. Тад се деси нешто необично. Парламентари у место да се врате својима, дођу до самих руских ровова и најучтивије замоле, да их Руси приме за своје заробљенике. Наравно, да су им зачуђени Руси испунили молбу. ж Немачка војна управа признала је преко неких листова, да већи део војске по неколиио днна не добија ни парчета хлеба и да превоз хлеба наилази на велике тешкоће. Војна улрава то објгшњава тиме, што се војска и сувише брзо креће 1 И што нмсу биле готове ло сне кујме за целу војску. ♦ Јављају из Париза, да је један целелин летео скоро два сата изиад вароши. Бацио је око шест бомби и ианео је доста штете. Убмјено је осам људи и више њих

прецрта, остављајући само оне рубрике, које укратко јављају о његовом садашњем стању. Потпише, метне датум и то је све. За пола минута његова је коресподенција готова.

Турци у Француској ПАРИЗ, 28 . окт. — Француска влада наредила је, да се пажљивије поступа са свима подзницима отоманским, који заслужују својим држањем, да их не чине солидарним са садањом турском

владом. Отоманскч поданици, који станују у Француској добиће допуштење да могу остати, како би се слободно могли предати Својим пословима. И против Грка АТИНА, 25. окт. — Турци су потопили један мали грчки пароброд под енглеском заставом у Ајвали-у. Грци из Смирне разбегли су се куд који. У Смирни и Авурли велика паника. Утврђивање Ајвале АТИНА, 25. окт. — Један енглески торпиљер Јотишао је у Ајвалу, да узме енглеског конзула. Турске власти |нису га хтеле издати. Турци журно утврђују Ајвалу, под руковођењем немачких официра.

Послеоње вести

С белгиског фронтаХавр, 28. октобра Код Њепора ситуација је готово стационарна с неким малим напредовањем. Готово свуда влада потпун мир на осталом фронту, где непријатељ држи у рукама још неколико омањих тачака на левој обали реке Изера, које смо тукли из топова. Непријатељска артиљерија бомбардовала је Диксмид. Французи лагано напредују Парив, 28. октобра. Службено Није забележена никаква промепа у ситуацији са обзиром на тешкоће, које ствара при операцији густа магла. На северу је дан био добар: одржали смо све позиције између Лиса и Лангемарка и знатно смо напредовали између Лангемарка и Диксмида. Успеси у Источној Пруској Петроград, 28. октобра. Службено Неарнјатељ ко/и се упорно одуаирао у аределу Лика аотиснут /е ка масурским језерима на исток од Најденбурга близу Мареншакена. Руска коњица аоразила је одељење немачко, које је шшитило железнччки пут, она је зааленила један шрен и бацила у ваздух два жељезничка моста. У Руској Пољсној Петроград, 28 . октобра 26 . октобра руска каваљерија натерала је једну ди визи/у неари/атељске кавалери/е, ко/у је аотаомагао /едан батаљон стрелаца, да се аовуче ка Каличу. Стигли смо до М]/силова на ауту који води за Краково. Прелазак лреко Висле Петроград, 28. октобра У Галицији наше трупе су прешле Вислу и ваувеле су Шесев, Дивов и Лиско.

је рањено. Француски авијатичари су га напали, али је он успео, да се неповређен врати. * Телеграми и<з Берлина јављају о болести Молткеовој. Болесника је два дана тресла грозница. Температура се пењаша до 40 степени. ♦ Румуни су задржали транспорт који је улућен из Немачке у Турску, а који се састојао из пет расклопљених цепелмна и 20 хидроплгна. ♦ Здравље Фрзнца Јосифа за последњих неколино дана јако се погоршало. Цар већ две недеље како не налушта постељу. ♦ Белгијска влада сззвала је парламеншт у ванредан сазив. Скупштина ће држати седнице у Хавру.

Рптш пошто Моли сз сва>ви онај, ко би што знао о Луки Деликладићу четнику нека јави његовој мајци Катарини Деликладић, Чубурска ул. бр. 28. Београд, или Брани Кероаићу болничару Ниш. КараЂорђева ул. бр. 47, ‘ “Гншск™ Кри Лнјаиаша | извештава пош. публику < да продаје сву робу по ј чудновато спуштеним ценама. Неколико стотина хи- ј љада комада разних ства- ; ри за успомену као: елек- ; тричне лампе, упаљаче, ; ташне, новчанике и т. д. ; од 50 п. д. па на више. ; Железнички сатови од ; 4 дин. па на више. 6-8 <