Pijemont

Воогрпд, ПЕТ/-К 7 Новембар 1914 год. ВРОЈ 5 ПАРА Врој 281 Година IV.

Директор: Бранко БОЖОВИЕ Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник: Коста М. Луковић

Сто дана рата Мишљење ф.занцуских војних стручњака. —

Напад на савезнике између Араса и Куртреа

Према вестима из амстердамских н ротердамских извора, цар Виљем одустао је од намере да његове трупе наступају поред морске обале н издао је иаредбу да се напада на савезнике између Араса и К.уртреа, где се налазе велике војничке масе. Железнички саобраћај између Брижа и Арденбурга је успостављен. Немци утврђују границу од Слуиса до Весткапеле. Мостови на Леополдовом каналу, као и у околшш Ватерфлита, разрушени су. Копају се шанчеви у Дудзелу, између Врижа и Зеебрижа. БШРО ЏШ — Извештај једног немачког новинзра. Допионик берлинског социјалистичког листа „Форверц" бавио се неко времо у Белгији и даоје неким страним листовима извештај о страшном стању у коме се Белгија налази. Взроши и села, пише он, чине страшан утисак. То су мртве вароши и мртва села. Све су куће разрушене. Црне прозорске рупе изгледају као очне дупље на лубањи. Свугде ђубре, блато, хаос. Оно мало Белгијзнаца, што живи у овим разореним местима, изгледају као скамењени. Они су страшно изнурени патњама и бедом, које већ толико времена подносе. Изгубили су сваку наду на боље дане. Варсши су разрушене. Живе по рушевинама а хране се ни сам не знзм чиме. Овде онде по

ма Чила, одмах је из јапанских вода отпловило осам јапансних крстарица у прзвцу Чиле. Сад јављају, да су Јапанци већ нашли траг немачким крстарицама и да ће их принудити да приме борбу. Немачке мале крстарице „Бремен” и „Лајпциг", које су пред пристаништем Хокленд чувале, да не изађе енглесна мала крстарнца „Глазго”, сад су отпловиле да се сједине са осталим бродовнма. Сем тога немачким се бродовима приближипа и аустралиска крстарица „Аустралија", која је типа дреднот и која сама може да се бори са целом ескадром адмирзла Шпе.

СИТУАЦИЈА — Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 6 . новембра. Да би на што повољнијем терену дале решавајућу битку, наше трупе су ееакуисале Ваљево. Непријатељски покушаји да узнемири наше покрете потпуно су сузбијени ужасном ватром наше артиљерије. У Источној Пруској Руси су потисли Немце на линији Гумбинен и Ангелбург. Између Варте и Виоле, а према линији ТорнПознањ отпочеле су бнтне веома великог обима. — Пред Краковом Аустро-Немци дали су очајан отпор; Руои нападају Карпатске превоје. — На Кавказу Руси потискују противника на целом фронту. На обалама Изера артиљериска борба жешћа је него раније. Вештачка поллава натерала је Немце, да напусте неке своје положаје. На осталим фронтовнма није било значајнијих промена.

Пре десет дана навршило се тачно сто дана откако су отпочела непријатељства на западном фронту. Ту је прилику употребио париски дописник „Руског Слова“, да сазна мишљења француских војнмх стручњака о досадашњем периоду рата. — У почетку рата, — рекао је ђенерал Злрлендан, бивши војни министар, — оба ђенералисима сагезних армија изменили су своје ратне значке. Али то није био само обичан леп гест. Оба главнокомандујућа дивно сууспели да се сложе дејства својих армија на оба ратишта, и ако су она знатно удаљена једно од другог. Будући историци оцсниће ову задивљавајућу кооперзцију руске и француске војске. Прошло је више од три месеца од објаве рата, а дрски планови Немаца растурили су се као дим. Маштања Немаца о бомбардовању Париза, заузимању француске обале до Шербура, о нападу на Енглеску поморским и ваздушном ескадром и преношењем ратишгана енглеско земљиште, — сви су се ти снови изјаловили, и поред стотине хиљада жртава. Да би се коначно успоставпо трајан мир, потребно је умиштити непријатеља. То ће и учинити славна коалиција, која се бори за право и цивилизацију. Ђенерал Шерфнлс је из јавио: — Триумфални поход руских трупа наружио је равнотежу у нашу корист. Ова борба изнурава Немце, чији су губици страховити. Дезергирање толико ослабљује њихове редове, да су на холандској граници устројили нарочита одељења која хватају

немачке бегунце. Немачке војнике систематски обмањују о стању на ратишту. Војници, које ми заробљавамо, немају појма о немачким поразима у Русији и неуспесима у Француској. За ова три месеца нарочито пада у очи један факат: Немци воде поглавито саперски рат према Наполеоновом правилу: „Ако си слабији, одмах се укопавај!" На ту тактику руске су трупе одговарале необично храбрим нападима. Послетри месеца рата коначни успех савезника већ се јасно оцртава. — Главни фактор победе, — изјавио је ђенерал Бсрто, то је дух у војсци. У војсци нашег противника после многих крвавих бојева замореиост се појачава. Последње енергичне нападе ускоро ће заменити осећај срдите немоћи. Козаци су већ ступили на територију Источне Пруске, Познања и Шлезије. Почиње други чин европске драме, чији је трагички свршетак већ близу. Ђенерал Бјнол, који је у своје време присуствовао маневрима немачке војске, изјавио је дописнику: — Кад сам био у Немачкој, мене су преставили начелнику главног штаба графу Шлифену. „Цар Виљем“, рекао ми је тада Шлифен, „добар је стратег и одличан тактичар, само нема истрајности да изведе своје планове“. Читајући о немачким нападима, који су извођени час на једној час на другој тачки, и престајали одмах после првог неуспеха, ја сам се сетио тих речи. Лако ми је било погодити, по чијем су плану они извођени. Биланс рата за три месеца

веома је неповољан за Немце. Дух њихове војске опао је и код њих има огроман број дезертера, који под заштитом магле беже из строја. Виљем се хвалио, да ће ући у Париз, а дочекао је, да је његова војска одбачена ка граннци.

Пољаци Потерао један наш трећеаозивац тари аусшпијсна заробљеника. Усауш, аосле ао дужег ћушања ппша он јсдног заробљеника: — Ама која си ши вера? — Пољак, одговори заробљеник. — А ти? — чиша другог. — Пољак, одгонара овај и аоказује на шрећег с р ( ччмо: „И он Пољак!.“ Тоећеаозивац, којл /V ра зумео да су нч аољаци (чуварч оашшчнских имања) аогледа их н рече: — 1{јц да аокуае бача све вас аољаке! Ко ће љуаим да чува нм.њс од говеда и лоатва, до< се ова/ рашни белај не сврши!..

Како Немци уређују туђу земљу

Војни команданг Белгије Фелд-маржал фон Голц, у договору саканцеларом, спрема нову уредбу за окупирану Белгију, сем источне и западне Фландрије, где још потпуно влада војни режим. Извршена је подела па провинције и округе по пруској админисгративној поделн. За управника свале провинције постављен је по један виши офицнр с правима војнога губернатора. С њиме деле власт виши грађански чиновници. На челу свакога округа постављен је окружни воши начелник без грађанског чиновништва.

вртовима и пољима уздижу се свежи гробови.

— Пред новим сукобом јапанских и немачких крстарица. Кзд се у Јапану сазнало за резултате поморског боја на обала-

II Крц — Болнице. — Нове радњв. Живот добеглица. (Допис „Пијемонту") Крушевац, 2. новембра Крушевац је био те среће да за време свиЦ ратоза буде место у коме се негују рањеници. Тако је

Ј 1ј|| 0 №1 — Из писма једвог заробљеног аустријског офицвра. И тако на крају крајева ја сам допао мира. После огромног пута, прфаљеног форсираним маршем, без хлеба, далеко од коморе, тучвни непогодом, малтретирани с једноГ фронта »а други, прешли смо Дрину и ушли у Србију. Прешли смо Дрину без борбг, јер су наши већ били заУзели срлску обалу. Са сзих страна долазила је до нас пуцњгва в ларма, и ми смо, узбуђени, осећали да ћемо одмах ступити у борбу. Сад, далеко од фронта, где се води борба, могу искрено рећи, дз нас је све обујмио извостан нејасан страх, чим смо прешпи на српску обзлу. Пркосни отпор Срба према намз и све оне приче, које смо ми потајно слушали још за време мира о српском војннку, створили су код нас, не само код

војника, него и код нас официрг, извооно осећање страха од њих. Ми смо сви били свесни, да улазимо у велику опасност. Али јадан изгледа тај крај Србије; опустошен је и попаљен тако, да су готово сама згаришта пред нзма. Ја нисам могао замислити да човек може толико да се преда животињским инстинктима, као што је то чинио наш војник. Земља се црни од гара, а лолек заробљених сељака, деце и жена, који знају да ће сзд бити убијени, продире до срца. Ја нисам могао да гледам та зверства, и било ми је врло тешко. Док све то нксам видео веровао сам у нашу победу, али сад та вера почиње да се губи у мени, јер чини ми се, наш ће грех да нас победи. Заробљен сам у једној борби, какву »и најживља машта не може да предстаеи. Ти не можеш да замислиш такзв пакао у каквом сзм ја командовао, псовао, убијао своје војнике и рикао бе-

зумно, бесвесно. Доживео сам да видкм моменат кад човеку од страха одлете све мисли, кад постзне Е 1 утомат, над пуца по команди, јуриша, бежи, виче и не види ништа! Он ће покушати и да бежи и ако ти ниси ту, да га револвером задржиш, он ће побећи, брзо, брже од коња... Можеш га ударати сабљом док те рука не заболи, он те само бесвесно гледа, једним изгубљеним, дивљим погледом и не зна ништа, не мисли ништа! Он више не чује команду, не види никог и има само једну идеју, која се фиксиралз у њсговом растројеном мозгу: да бежи... Колико сам таквих војника убио раздражен, као да ме је обузело беснило! Ох, како су ми одвратни сад ти моменти хаоса и страха. Ја своје рођене војнике »исзм могао да познам, тг«о су лица променили. Одједном смо почели да одступамо, јер смо осетили, да Срби спремнју јуриш; били смо већ близу. И одједном, без командс,

моји војници почели су да одотупају, и ја за њима, док се то одступање није претворило у право бзгство. Ми смо бежали, сваки за себе, не водећи рамуна о чети, бежали смо без даха, бацајући све што смо могли откинути од себе, гоњени пзкленом виком некога ко је био за нама, чије смо кораке чули непосредно за нама, и чији смо дах осећали за врзтом. И ма да су Срби одавно престали да нас гоне, ми смо још дуго 6ежали, док у једној буковој шуми искрсоше пред нас неколико српских војника. Одмах смо се предали, Мени није срамота да ти ово причам, јер је тога дана бежала цела полозина нашегз фронта Сад се налазим у Нишу, где има много наших официра и војнкка, и где ми је врло добро. Срби у Нишу нису ни налик на Србе на Дрини. И физиономија им је друга, и поглед други, и реч друга. Пазе нас и имг<мо свега у изобиљу. Ничо да нас дирне, да

нас исмеје или да нам каже какву : сурову реч. Ни тргга о ономе што смо ми причали својим војницима о Србима. Нећу више да ти пишем, јер ово пнсмо би могло да те компромитује; могу само да вам кажем, да не бринете ништа о мени, ни ти ни мајка; ја сам на добром и оигурном месту. Захвзљујем Богу што сам допао у руке збиља племенитог непријатеља Ф. Ц.

П Шри — Какви изгледају и како се боре најбољи војници из Индије ? (Из париског „Журвала”) Око пола ноћи одједном нас трже иза сна некакво необично зеоњење, дугих и жалосних звукоеа. — Хајде! Устај! — рече ми Реџиналд, мој нови пријатељ.