Pijemont

Београд, 24., 25. и 26. Децембар 1914 год. (Божићни број) БРОј 5 ПАРА

Број 291. Година IV.

ПИЈ

Директор: Бранко Божовић

Оснивач: ЉУ&ОММР О. ЈСШЗШОВШа

нт Уредник : Коста М. ЛуиовиИ

Оцевн и мајке, ви који на велики и свети народни жртвеник аринесте синове сво је; љубе и веренице, ви које за сраску славу и величину остадостг без мужева и ве реника својих; сестре, ви од којих многе остадосте без брата од заклетве; децо, ви љута сирочади дичних сраских змајева, чија крила изгореше на валовитој Дрипи, широкој Сави и брзом Дунаву, и којима малаксаше вишешке деснице секући на Церу, Гучеву, Борањи, Руднику, Маљену и Сувсбору ћесареву војску — утешите се на данашњи светли празник Христовог Рођења славчим и бесмртним депима њихо

вим! И ви, мили и драги, и ми, аријатељк и другови њихови, изгубили смо смрћу њиховом много, али су они крвљу и косашма својим очували овај свеши камен, ову леау и алодну груду Србинову. Мир вама који алачете! И над Бгоградом, и над Шапцем, и над Лозницом, њихове руке уздигоше блистатглни крст аравославља и развише аоносну тробојку сраску. Храните, аодижииее и ао иримеру славно аалих вишезова васаишавајте синове Велике Срби/е. Њих, у нашо/ великој и срећној будућој О таџбини, чека велико и тешко бреме. Синови хероја треба и сами да буду хероји. Изгинули, слава вам! Живи, мир вам!

ских царева. Оружје њихово ти као да више и не постоје.

пада пред нашим; на њиховоме ће почивати проклество, рђа и срамота, а на нашем благослов, част и слава! И саме књиге пророка предсказале су Словенима као праведницима долазак Великог Дана. Поздравимо га са узвиком: Мир нека је на земљи међу људима, јер је пропало царство аустријско!

Иде Велики Дан!..

— Никац од Ровина —

Из бојне лнније И њега није сремота!... Претраели Аустријанци аораз и већ се обрели с ону сшрану Дрине и Саве. Алч сутра дан ао њчховој аогибији, поранио њихов аероплан и леши од Авале ка Бгограду. Многи од наших војника аодигли главе и гледају га, док један између њих онако арезриво рече: — И њега није срамоша да леши аосле овакве поги бије!...

На светом и недогледном Престолуседи свемоћни и свезнајући отац света — Бог. И са висина посматра народе мале и велике, правду и неправду, мрак и светлост на земљи. А када угледа многе земље мраком притиснуте, нареди сунцу да их обасја. И сунце сину и место мрака наста светлост. И под зрацима његовим душе робова осегише топлоту живота на земљи. И мало доба не потраја за гим. А са земље се подигоше: плач, јаук и кукњава! На једном зачу се глас Господа: Који то плачу? А они одговорише једва: — Ми, поробљени Словени, ученици ираве и свете науке Господа нашег Исуса Христа, јер живимо у мраку! И болан глас словенских милијона проломи вћсијону између неба и земље. А када их чу и виде оковане у синџирима неправде нареди сунцу да их не оставља. Па рече: — Утриге сузе, умирите срца и стишајте гласове своје, јер вам се примиче Велики Дан. И тај ће бити: последњи у ропству, а први у слободи! А они, којп не умејаху певати, чувши речи његове, запеваше: „Слава тебје, Боже наш, слава тебје!..* Па им још рече: — На мучитеље и зле цареве који вас муче и убијају, послаћу цареве добре, браћу вашу, са силним и великим легијонима војске. И под њиховом силом трести ће се земља. А они ће доћи да вас избаве од зла и неправде сваке. И тиме Господ запрети цару Лудаку и цару Лупежу,

У последњим борбама са Србима ми смо изгубили 50.000 мртвих и рањеиих и 42.000 заробљеиих. За време српске офанзиве ми смо изгубили више топова, него што су они сами имали (?) Између пукова, који нису могли измаћи пропасти, налази се и 4. мађарски корпус. 32. пук био је састављен од самих Будимпештанаца, и у њему је била мађарска елита. Од 4. корпуса иије ни половипа побегла у Босну. Кад је цар сазнао за појединости пораза, он је заплакао и у свом гњеву, као што је већ познато, наредио, да се ђенерал Поћорек одмах смени.

Бранко Седларац, студент права; Жинорад Јанковић, апсолвирани философ; Драгомир Богосанљенић. апсолвирани техничар; Милош Костић, свршени техничар; Ј/еон Лебл, сгудент фнлософије ; Михаило Раичкопић, апсолвирани правник (добровољац); Михаило Ђуровић, студент философије (добровољац); Александар Лазаревић, студент сликарства; Никола Ђуровић, сгуденг права (добровољац); и Мирчета Пеишћ, студент права (добровољац). Слава им!

г

А царевима добрим рече да дигну легијоне војнмка својих. Па затим нареди да се отворе небеса и да праведницима покажу прави пут којим ваља поћи. И све се догоди по вољи Његовој: И дигоше се цареви добри, мали и велики. А пред њима бејаху први од племена Славијина. Велике и силне војске њихове дигоше иа рамена своја гору оружја. И све те легијоне праћаше вера у Господа, нада у победу и љубав према заробљеној браћи. И Господ рече да буде рат. И би рат! И затресе се земља сва; и заљуљаше се мора у коритима својим; окрилатише мисли мудраца; између неба и земље захујаше крилате галије; громови словенских легијона просуше своје стреле за нови живот поробљене браће; њиховој снази пуној Бога одупреше се германска јата; језива плима од крвн и меса прекрили земљу и замути сва мора; светиње разних вера заплакаше се у страдању своме; на царским главама задрхташе круне; правда неправди кидиса за живот, а страшна смрт разжглеби своја жвала и по царствима и по морима свима!.. И још се бију велике и крваве битке. Још није доста, јер тако хоће велики словенски Бог! Велики Дан је пред нама; он је ту. Он ће бити последњи у ропсгву, а први у слободи браћи нашој. Груди његове велике зоре распучиће ново и велико Словенско Суице! Цар Лудак и цар Лупеж скидају данас са својих злих и неразумних глава царске круне и спушгају их пред ноге силних победилаца, словен-

в

I!

— Једно искрено признање немачког цара После потпуног слома друге аустријске офанзиве у Србији, немачки цар Је, како јавља румунски „Универзул“, узвикнуо пред немачким ратним саветом: — Жалим што мали храбри српски народ нпје са мном у савезу! Његових 200.000 бајонета вреде више него пола милиона аустријских!... „Уииверзул" тврди, да је ова изјава цара Виљема потпуно аутентична.

Прва вест о заузећу Београда —

Илш јунаци — Изгинули наредници ђачке четв У тремугку када су непријатељски пукози дубоко закорачили у нашу Отаџбину, наше армије су освежене приливом младе и бујне крви. Наши дични омлатинци, понесени пламеним одушевљењем, стали су на чело посусталих водова и запливаше у крв за част и величину Орбинову. У златној историји срнскога народа биће забележена сјајним словима и имена ових славио палих витезова: Михаило Петровић — Чекеревац, апсолвирани техчичар ; Милан Поробић, апсолвирани правник; Душан Николић, студент права; Милан Ванлић, дипломирани философ; Петар Радојловић, студент технике; Драгомир Тричковић, апсолвираии философ; Чедомир Павић, студент философије (добровољац);

Здраво да си, српска војеводо, Од Ваљева Мишић Живојине! Сретно теби војеводство било, Добивено на љутом мегдану: Ђе се царстза дијеле сабљама, Уз плотуне гласнијех пушлка, Уз грмљаву тешкијех топова И покличе јуначкијех грла. Свијето ти образ на дивану, А сјвкла ти сабља на мегдану; Цвијеће ти никло по образу, Част и име роду остануло. Хвала теби, јуначка старино, Кад онако дарива Маџаре: Неког робом, а некога гробом, Нешто Дрини у таласе баци, А мало их нреко ње пребаци, Голе посла бечкоме ћесару Да причајг, кукала им мајка, Како 41.м је у Србији било! Још ти хвала, српска војеводо: Што им узе пушке на снопове, Пуне каре и тешке топове И галије, лађе крилатице. Сад се куну фелдмаршал лајтнанти Своме цару, у бијелом Бечу, На трпезу, од злата синију Да не војште више на Србију! Живио нам, српска војеводо, Беч се на те попријеко бечи, Теби сабља о бедрици звечи; Како звечи, далеко се ч ује, До јаднога Беча одјекује.

ЗНПЧПЈНИ ДВТУМИ — Најважнији дани у српско-аустријском рату

Чим је наша војска умарширала у Београд, Њ. В. Краљ Петар послао је, из Раље, ову депешу италијанском краљу: Његовом Величанству Краљу Рим Хвала на честиткама. Ју трос у девет часова заузели смо Београд. Најлеаши по здрави. Петао

После појш Очајање Мађара и Фрање Јосифа '„Морнинг Пост“ публиковао је интересантно писмо једног мађарског магната, које довољно карактерише садању ситуацију у суседној монархији. — Срџба Мађара против Аустро-Немаца повећава се из дана у дан, а потврђује се факат, да су трупе које су оперисале против Срба, тако изнурене, да се могу сматра-

15. јуни. — Убисгво надвојводе Фр<ње Фердинанда, аустроугарског прзстолонаследника, у Сарајеву. 10. јули. — Аустрија је упутила Срблји ноту, којт сз односи на ргзултате истраге и тражи да аусгријски чиновницч продуже истрагу у Србији. 11. јули. — Аустрнјска мобилизаци|а. 13 . јули. — Аустријски посланик барон Гизл напусгио је Београд. 15. јули. — Аустро Угарска влада, у подне, објавила је Србији рат. 16. јули. — Почела су непријатељства нз ауа ро-српској гранини. Прве борбе с непријатељем отпочеле су код Београца. 30. јула. — Непријатељ је предузео упад у нашу земљу. На Дрини, код Курјачице, почео је прелазити око 3 сата изјутра, а тако исто и код Шачца. 31. јула. — Непријатељ је продужио пребацивање трупа на десну обалу Дри.че и Саве и заузео је Брасинску Аду, Зворник и Љубозију. 1. август. — Наши заштитаи одреди водили су борбу с непријагељем нрема Дрини па лешничким положајима: ЛозницаГорњи Добрић. Црногорске трупе заузеле су Будву. 2. август. — Наше трупе налазе се на јаребичким положајима. Преко Доин?, код Бајине Баште, прешао је д^о наших трупд у Босну.

3. авгусш. — Непријатељ заузео Крупањ. Наше трупе заузеле по* ложаје код Завлаке. 4., 5. и 6. авгусш. — У току ова три дана била се битка на фронту од шесг километара: Крупањ—Завлака--Иверак-Цер-—Ша- бац. Последњег дана, 6. августа, непријатељ је био разбијен и повлачио се на целом фронту. 10 август. — Наше трупе успеле :у да одагнају непријатаља са целе наше територије. Шабац и Митровица повраћени су. 24. август. — Предузета општа офанзива. Ндше трупе на непријатељском земљишту. 25. август. — Наше и црногорске трупе заузеле Фочу. Ноћу 25. и 26. августа непријатељ прешао Дрину на два месга, код ушћа Дрине и Лиманске Аде. 26'. август. — Упорна борба код Парашнице, Лиманске Аде и Раче. 28. август. — Улазак српске војсхе у Земун. 1. сеитембар. — Паше трупе заузеле Вишеград. 5. сетаембар. — На фронту Љубовија — Зворник — Лозница наше тру <е гониле су непријатеља, повратиле Љубовију и заузеле Сребрницу у Босии. 6. сеатембар. — Краљевић Ђорђе рањен на Мачковом Кзмену. 15. ссатембар. — Наше и црногор:ке трупе заузеле Романију.

*) Објављујемо ову лепу песмицу коју је спевао један подпаредник и послао је г. војводи Мишићу као честитку приликом љеговог нанменовања у чин појводе. Ова песмица дошла нам је до руку сасвим случајно.