Pisci i knjige IV

124 писци И КЊИГЕ

себи и око себе, поуздање у стару и вечну истину да „у ствари слободе има се само оно што се узме“. Тај национализам самопоуздања и индивидуалног и општег напора могао би за своју девизу узети реч старога Лукијана Мушицког : „Јешко мен без мене!“ И значајна чињеница је да нови нараштај поклања толику пажњу свом физичком и вољном васпитању, соколству и трезвености (која је једна гимнастика воље). Нови национализам је рационалан, реалистички и демократски. Његов је први извор у благородном Доситеју Обрадовићу, „родоначелнику наше свести“, како вели Нови Србин; он није ствар маште но свести и разума, не вајкање за оним што је било и прижељкивања онога што се снива, но оно што може да буде и што је корисно да буде; не некултурпа и непаметна мржња на „Трули Запад“, но свесна амбиција · да се српско-хрватски народ подигне до висине развијених западних народа и да као равноправан и слободан члан уђе у велику заједницу модерне цивилизације. Нови национализам је у свом реализму демократски и социјалан, не за љубав звучних речи и лепих _ формула, но зато што се ослања на широке масе народне, које су извор снаге нације, и што за свој природви циљ сматра пуно, материјално, интелектуално и морално подизање