Pisci i knjige IV

|

| | |

48 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Швајцарску џ њен усшав. Он организује демократску странку и обара стару општинску управу. И шта више, он тражп оснивање занатских школа п верује у „могућност шећерне фабрике“ у Србији! А све су то страшне утопије и превратне мисли, због које једнога. човека треба приказати идиотом и приковати га на срамнп стуб, а цео један покрет, који је захватио без мало сав народ и сву интелигенцију, безумљем пи издајством „заветне мисли“.

Најзад, Сремац се огрешио не само о историјску истину но и о обичну справедљивост. Он се, — и то је најзанимљивије, — огрешио и о традиције српске пи о своју рођену странку.

Он. је мислио да погађа социализам седамдесетих и његов дерват радикализам осамдесетих година у Србији. Али он је ишао много даље, п погађао и друге. Јер, од како је српски народ ушао у модерну културу, наши најбољи људи били су задахнути сретеновеким идејама духовног, политичког и социјалног ослобођења, што чини суштину модерне културе, и наша скорашња прошлост пуна је Сретена.

Сретен је оснивач наше књижевности, раскалуђер п антиклерикалац Доситеј Обрадовић, чије су књиге калуђери спаљивалш, који је поставио себи за задатак „свободно мислити и сверх сваке вешчи расуждавати,“ и који је