Pisci i knjige IV

94 ПИСЦИ И КЊИГЕ

оналисту и традиционалисту, морао се допадати тај живописни и необични Исток, свет који је тек одахнуо од вековног турског ропства, али где је живот остајао у строгим старим формама патријархалности и ауторитета.

Шта, је волео у Нишу најбоље се види из онога што није волео у Београду. А то је Сремац врло одређено казао у једном занимљивом чланку о Драгомиру Брзаку, који је у његовим очима био „ишчезли тип старог, отменог оријенталског, јако проређеног београдског друштва“...:

„Отари србијански Београд, вели Сремац, губи све више и више свој тип. На очиглед нама из године у годину све је мање п мање оних специјалитета његових са којих је тако дуго био занимљив, примамљив и нама и странцима... Све се у свету мења, али ваљада нигде није тако брзо као код нас. И улице и зграде и мењају се пи ишчезавају, а са њима и старо београдско друштво и људи старог београдског кова који су то друштво сачињавали, и још мало па ће Београд престати да се зове капија старог чаробног Истока, и биће каомп свака друга европска варош пуна филистара и гигерла,..“ -

И он искрено тужи за ориенталским Београдом који нестаје, и којега се сећао из доба свога ђаковања:. 5

1' Драгомир Брзак. Правда, 1904, бр. 4.