Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 59

М

Још раније Сремац је упоређен са Јаковом Игњатовићем. 1899 године, Г. Момчило Иванић, у предговору Милана Наранџића, у издању Српске Књижевне Задруге, обележио је Сремца као „књижевна последника“ Јакова. Игњаловића. Зна се да је Сремац, поред Сервантеса и Гогоља, много ценио и Игњатовића! и његове романе стављао је у најбоље производе српске књижевности. У Српској Застави за, 1901 (бр. 8) написао је чланак Наш нехаћ, у коме је замерио што Срби ништа не чине да се њихови књижевни производи познају на. западу. И као најбоље што би се из српске књижевности могло изнети пред страни свет, он поред Горског Вијенца наводи „неке приповетке од Ђ. Јакшића, Јаше Игњатовића, и Лазаревића“, којима бисмо „светла образа. стали уз остале народе.“ Са Јаковом Игњатовићем Сремац има пуно

заједничких црта. Обоје су из Угарске, са пе· риферије српске, оба су убеђени консервативци, оба пишу у исти мах и поетеско-историјске приповетке и хумористичко-реалистичке романе. Али оно што је обојици нарочито заједничко, то је њихова љубав за прост свет, |

1 Сретен Пашић: О Стевану Оремцу. Летопис Матаице Српске, 1909, књ. 257, стр. 19.