Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 15

Посестрини.

Да си лепа сестро мила,

Лешпа да си него вила,

Теби рећи то бн било

Сасвимђ мегслемђ башљђ излишно. Лице твог лабудово,

Косе твог гавранове,

Ивно веле, сестро мила,

Лепша да си него вила.

СаИнле су твог очи

Него зраци, у полноћи,

Кос даде каменђ драги Каменљ драпи углађенњи. Стаса тег си абланскога. Духа кроткогљ Анђелскога Своиства ћу ти сва изрећи „Орбкина си“ у тон рећи.

Кадљ бе руку сестро мила На груди ми т6: метила, Шалтала бљ1 „Каква ватра Распалвое груди брата 2“

Л бб: теби онда Село

Ватром већомљ говор!:о „Чисте лобве пламењљ то се За тобомљ онђ сестро горе“.

Као што се види, Богобоју је недостајао прави песнички таленат. У овој песми са врло рђавим и неправилним сликом, збуњеној, утегнутој, једино што ваља то је прилично чист језик, извесне речи из народне поезије (епитети: лабудово, гавраново, јаблански; сеја), што се ретко налази у песника онога доба, који још непрестано трпе тирански утицај Лукијана Мушицкога. Што је од нарочита значаја, то је да се у овој песми налази, тако рећи