Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 19

тије Илић штампа 1840 први,а 1850 други део свога романтичног спева, Касандре, који се дешава % Малој Азији, у доба Александра Великог.

У то доба, када је стари роман почео изилазити из моде, и када ништа ново није било створено, почео је писати Богобој Атанацковић. Прве његове новеле штампане су у ПЛештанско-будимском Скорошечи за 1844. То су: Крвава освета (бр. 30—31) ; Ефросина, „образац свакидашњег живота“ (бр. 38 — 39.) и Две сестре (бр. 45—46). Као и под свима осталим његовим радовима у овоме листу, потпис је Б. А.

У свима овим новелама осећа се утицај Милована Видаковића и у исти мах напор да се ослободи. Две новеле дешавају се у прошлости: Крвна освеша у почетку ХУШ века, Две сестре у почетку Х]Х. Прва се дешава у околини Вишеграда, у доба када су „јошт многи наши Претци живели, који су с Патријархом Чарнојевићем у Угарску прешли“. Жао и у свима његовим новелама, ту је бајна дева, витка стаса и црна ока, стидљивога погледа оборенога ка земљи, са „зором румени“ на образу, са устима као јагоде и белом ружом у црној и бујној коси, „у хаљини коју ми имевујемо Сербијанком“. Овој слици која је изишла из пламене маште осамнаестогодишњег младића одговара исто тако старинско-поетски оквир: бујна, раскошна природа, у којој одјекује умилан глас српске моме, од кога су тице умукле, поток престао жуборити преко камења, и којим се наслађују шуме и стење, Одједном, као у немачким витешким причама, ув лајање паса и звук ловачкога рога, искрсне из честе млад ловац, исто тако умилан, исто тако нежан,