Pisci i knjige VIII

» БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 21

Марија, кћи старога Бранимира Мирославића, из села Иванчића. Син му је погинуо под заставом Хајдук-Вељка ; обе кћери, Марију и Милеву, Турци су заробили. Марија која је сада полумртва од глади на пустоме друму, пала је у шаке Ибрахиму. Она је најзад добровољно пошла за њ, али тек пошто јој је обећао да неће никада Србима зла учинити. Ипак, у дубини срца, она непрестано мрзи „Тиранина“, и дете које је са њиме родила, доји својим млеком и мржњом на турске угњетаче. Када је Ибрахим то дочуо, отера је заједно са дететом, и мртву гладну, без капљи млека у усанулим грудима, када је својом крвљу хтела да зарани своје дете, наилази њена сестра Милева. Марија умире рекавши сестри име свога убице. Ова одилази под шатор Ибрахимокв, и из освете га убија. „Милева га је пробола, добро је згодила; тамо где другима људма срце лежи; ал овде срца нашла није, јер Ибрахим срца имао није“.

Сва та романтичност, безобзирна и необуздана, то мешање историјскога елемента са најнеуздржавијим производима маште, опомиње на романе Милована Видаковића. Сем тога, на Видаковића опомиње и оно систематско давање српских народних имена личностима у приповетци. У. целоме своме делу Богобој ће се тога држати, и његови јунаци вазда ће носити чисто српска имена: Урош, Младен, Милан, Вук, Миљко, Богдан, Бранимир, Љубивој, Добрић, Спасојевић, Љубић, Даница, Милица, Милка, Нада, и тако даље. У преведеној новели /Бубав исшиног срца сва су имена посрбљена, Он је и своје рођено име посрбио: од грчког Тимотије, Тима како су га другови звали, постао је