Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 41

оне који су разум и акција. Прими ли се та подела Богобој је женски писац, он има нечега што подсећа на женску природу.

У целој српској књижевности тешко је наћи сентименталнијега писца; поред њега и Милорад Шапчанин изгледа мушко и трезвен. Нема ни једне приповетке где љубав не игра прву улогу, толико да потискује сва друга осећања. Чак и у два. најзрелија његова дела, која су стављена на реал-“ нију подлогу, и која су у ближем додиру са стварним животом, љубав је непрестано на првоме месту. У првим својим стиховима, које је писао као осамнаестогодишњи младић, он или велича несравњену лепоту своје „посестриме“, или се обраћа звезди Даници и, на њену штету, упоређује је са својом драгом. У свима својим делима, без и једног, и најмањег изузетка, он ће славити љубав, љубав силну и непобедиву, која плане при првоме сусрету а гаси се теку гробу. Његове приповетке то је низ гробова у којима леже жртве несрећне љубави, промашени животи и прегажена срца. Геп-топу, који се стално провлачи у његовом делу то је преимућство љубави над сваким другим обзирима: „није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго“. То ће, изриком казати и у Убици, и у Буњевци; мото Три зелене шибљике биће:

Бог убио и старо и младо Ко растави два мила и драга.

Цела та приповетка биће илустровање тезе да нема већега греха под небом него раздвојити двоје који се воле, и да Бог пре опрашта ономе ко је