Pisci i knjige VIII

54 ПИСЦИ и КЊИГЕ

зад ће учинити крај или своме или туђем животу; девојка ће у потаји лити горке сузе, пасти

Баш ко бритком косом покошени цвет,

или врелим сузама заливати цвеће на гробу свога несрећног. љубавника, а писац ће жалити и плакати над њином судбом, мамити сузу код лепих читатељки за несрећно двоје младих и гњев на оне који су раставили мило и драго. Нешто упрошћена, то је садржина највећег дела његових новела. Љубав апсолутна, неограничена љубав која не зна за препреке, љубав од које се у гроб леже, то је основни тон целог дела његовог. Јунак је увек оличена љубавна страст, телесно и душевно савршенство, и због тога сви његови јунаци јединствено личе један на друге, Био то млади ловац из ХУШ века, или србијански хајдук из Првога Устанка, или пештански студент, или бачвански сељак, свуда је то идеализован љубавник, онакав каквога сањају шипарице у пансионатима, и како је Богобој волео себг да замишља. И све те скроз и скроз романтичне личности који уносе у љубав толико јачине имају још доста осећања да се загреју и жртвују за велике ствари : за слободу народа и за мржњу на неправду.

Кроза сва дела Богобојева опажа се нешто усиљено, извештачено, намештано, види се конац којим писац по својој вољи креће лутке које изигравају његову новелу. Природност, вероватност, логичност то су ствари које за њега мало значе. Он пише да слави љубав и да поучи Српкињу. Он хоће да је води, даје јој савете, сваки час јој вели: видиш, овај је овако чинио, и зато је морао зло проћи; не чини тако, ако желиш добро себи. Свака