Pisma Dosіөea Obradoviča

95 пѣсну, кою є овай догадай приузроковао» Данась у неделю после подне, неимаюѣи никахова посла, ошидо посѣшиши мое пріятелѣ , по свой прилиды валя да ми е овай дань на добро, освануо ерь придобы моя два петака и пунъ радости и веселя, враѣагоѣисе дома, овако самь путемъ пѣвао: Ліена за два петака. Ясамъ звао на помоѣь Кралѣвиѣа Марка, младогъ Мусу Арбанусу и Релю Бошияка, ше самь опешь придобыо моя два петака! Моліосамь и зваосамь воеводу Янка, и нѣгова млада Свкулу неѣака, и тако самь придобыо моя два петака! Ср’дечно самъ призывао змай огнѣна Бука, Милушипа Арамбату на гласу айдука, Радивоя и Груицу и сшарогъ Новака 3 Зато я садъ опешъ владамъ съ моя два петака, Радуюсе самномъ сада Ср’бльи и Бошняды, среѣу мени чес тишаю на гласу юнады. Еръ су ми се опешъ мои врашили пешацы, садъ су мени свешла месша сви Бечки сокацы и садъ радо лида гледамъ лепы девояка ; Еръ самъ опетъ придобыо моя два петака О! добростем’опешъ дошли, моя два петака ! отъ старшіе начинѣна обадва еднака, Нс-