Pisma Dosіөea Obradoviča

95 ХХХХУї. П ѣ с н а. О можели ко на свешу, Као я знати, како 6 лепа наша Сербія маши! Свакъ бы живъ зажеліо у Сербію доѣи, нити бы кадъ помыслю опеть нашрагъ Онде бы свакъ радъ бы о за дуго живитн, да се онымъ красотамъ може надивити. Мое перце за луду савъ свой трудъ пола же, нилї ми краснорѣчіе у томъ что помаже. Какова е Сербія ко знати жели, кад ю види чуши ѣе , шшаму Сердце вели} Чуднѣе се, како му отъ радости скаче, каквели га сладости онамо отвлаче! О ! ео вѣки мое миле гусле яворове ! ево я садъ мое пасемъ овце и волове ! Зато я Басъ неѣу више о клинъ обешаши, ниши ѣе васъ иаучина отъ садъ покрыНа полицу, ни на греду неѣу*васъ метати, ниши ѣу васъ с’ предъ очію икада сметати, Лепе ѣете вы пастырке примамльиваш’ на се, да и оне даду чути съ вами свое гласе. На похвалу и на славу Србски витезова, на забаву и веселѣ сви старій кметова , И на сладость и на радость млади девояка, съ коима ѣу я пѣваши отъ ютра до мрака. поиѣи. ваши 5 Д. Обрадовичь. N