Pisma Dosіөea Obradoviča

65 да се землѣ оШворе, да се а съ Вама на чесмй айдучкой Вашега лепога напіемо віна. М'еї)У тымъ шо блажено чекаюћи време, садъ ѣу се съ Вашимъ услаждавати и ублажаваши вінцемъ , и знамъ, (то ми за здраво вѣруйте ) да ѣе ме любовь Вата, выше, него віно услаѢавати и увеселяваши. Аколи іопшіе судбина дозволи поживити, я ѣу желити, да се и у напредакъ Ваше достоянъ покажемъ Любови: аколи се я овога не подобимъ блаженства, утѣтавамъ се, да кодъ Ср’баля она ньіова исшинсшвуе поеллвида : ,, Чини добро некансе 44 и с.іужиѣе другима за примѣръ, да се тога држе и да о томъ не сумняю. За комовиду распишао самь овде, и добаръ ми е рекао пріятель , да ю пошлѣте. Поздравите ми мою Госпоѣу, Вату супругу и све пріятелѣ } остаемъ У Белграду Ноем. І7. І807. Вашъ благодарный Д. Обрадовичь. - хххь. Любезна Госпођо Софіа Теодоровна Драгина , здравствуйте! к 1.1 ако самь овде дошао, ісазали су мй, да се наоде нека писма на мене;, али онай, кои 5 - ій