Pisma Dosіөea Obradoviča

68 Кадъ пило почне на манѣ слазили, Мало по мало несшане га, но айде, да еданпуіпъ и разумно шшо речемо, да ко не помысли и то съ правиломъ', да смо неразсудни. Не може онай, нити є одъ нѣга зактевати, кои правлѣніе дома и старость дечице носи, да много чиша и лише, тое заиста познато, и томе бы противорѣчити, са свимъ безпутно было. Али ако я то и признаемъ, ншпта манѣ явите ми, шта садъ Мимица чита и шша преводи. Ели Беши памешнія. Анета и Атђолета есу ли велшсе, и шшо малый сынакъ чини. Надъ будеповеѣи, немойте га размазити. Шта мой Солариѣь ради, ше овамо не долази ? Поздравите ми Башъ отеческій домъ, и проче пріятелѣ добре, Од,а Игумна; Попу Сави кажите, да му е новый Епископъ Господинъ Міоковиѣъ пріятель , зашшо е и Мой искревяый. Пребудише ми сви здрави. Я самь У Земуну Март. ^9. 1807. Башъ благодарный Д. Обрадовичь. Не чудите се} што іоште ннсамъ у Београду, радъ бы лепо проѣи, а не продерати} а проѣи ѣу. За садъ се радуемъ гледаюѣй, Да у нѣму веѣь не влада Турчинъ. Кадъ се лепо уреди и утверди, бытіи ѣе слава Градова^ зашто вмѣсто неописане лепоше и красоте. Да ми е живъ и здравъ на много година Солариѣь .