Pisma Dosіөea Obradoviča

забораванъ, —- Шшо ми Ѳошу Захарича препоручуеше, іпо е како излишкѣ, зашшо е онъ мени, іотше пре, него самь я чесшь имао, Вашъ домъ познаши, сердечно присвоенъ бы о, и то колико за нѣгову къ мени любовь и присвоеніе, толико выше своимъ благонравіемъ, Любезностію, кротостію, благоразумнымъ живлѣнѣмъ са свимъ ме е придобіо быо, и принудіо ме возлюбити га, колико да ми є найближій сродникъ. Изъ овога судите , какова ѣе мени радость быши, кадъ годъ узмогу, нѣму полезнимъ показатисе и кадъ бы годъ нѣговъ у чемъ му драго напредакъ отъ моега завысіо могуѣсшва, заисшо онъ бы напреднѣйтій быо} а при тому іотте будуѣи у послови съ Драгомъ Ѳеодоровичемъ , кой ми е наимилій човекъ на земльи. Напоминѣмъ Господару Ефти, брату Ѳошину, да се постара за теГєографіє, што су при нѣму, ако и ніе велика стварь, али изискуе да се ко о ньима стара и настои, како о свачему, а иначе Могу гди у мраку и бучаку и изагнитй, а кадъ бы се распродале и намъ бы цѣна ньіова у руке дошла, лакте бы се и усердніе іотте о чему обш.еполезномъ постарали. Нека шалѣ по неколико своимъ позиатымъ у поглавшпа мѣста. Доѣи Ѣе време, да ѣё се свакога усердіе съ похваломъ споменути. Ніе ни одномъ обіцеству полезно , да се свакъ само за себе и за свою привременну корысть стара. Поздравлямъ люм безно