Pisma Dosіөea Obradoviča

80 Четка Сеіїтёмвра прохііастога до половайё овога Марта страшна мѳ е шресавица шресла; мысліо самь кои путъ, да Ье и животъ изъ мене изтрести, то е тако опака была, безъ свакога реда и правила, да се исказаши и описати неможе} три путъ ме е по седаыъ дана оставляла , пакъ бы се опешь носрапіила съ веѣим5 устремленіемъ и свирѣпостію. Первый путъ самь е оШерао съ хиномъ , и овде самь познай, затшо Господа Софіа тако мучно узима хину. О . піешкога 'яда', милый Бого ! по седамъ дана, као да самь ю быо по скупа новце найміо и као, да е негде на одмору была, опеть доіђе како годъ и пре тога. 0вый путъ и мени ши се досади , разсрдимсе , да ніе могуѣе выше, и престанемъ отъ єла й пипа и то ми є ласйо было, зашіпо ми се їшшта ніе на хотѣло и тако ши се предамъ лютой глади За 40. Дана, йеедуѣп развѣ ед ну кувану шльиву и тако ши се по други путъ ослободимъ и почнемъ мало по мало, као по* шіпенъ човекъ, раншписе. Не профе іоште пи десешъ дана, кадъ ешоши е опешъ, црня и гора, него нкада, разярена као лавица, коіой су ловцы давнѣе украли* Сада ти я дофемъ до крайности и помыслимъ: ішпо є мно* го, много ^ неѣу выше ни хине узимаши , ни гладовати; есши ѣу и пиши чега се годъ дочепамъ. А шресавица кадъ упази и позна мое упорство, тада почне и она, другоячіе^ пре ме е тресла свакій четвертый данъ, а сада, ти почне кадъ треѣій данъ , кадъ свакій Данъ