Plemeniti minerali i drago kamenje

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 17

провидног тела била АВ (сл. 1), нормала на истој, ММ' зрак светлости у ваздуху 50, ондаће се у гушћој сједини [| зрак простирати правцем 05'. Угао је ! ударни угао, угао г је преломни угао. Угао г увек је мањи од угла ! када је Г средина ређа од [1. Обрнуто, угао г је већи од угла 1, када је Г средина гушћа од П. Зато се каже, да се зрак у првом случају прелама ка нормали, а у другом случају да се прелама од нормале. Појав преламања светлости врши се по сталним физичким законима: 1. нормала, ударни и преломни зрак леже увек у истој равни, т. ј. равни која стоји управно на ударној површини АВ; 2. са величином ударног угла : расте стално и сразмерно величина преломног угла г, тако да је за једно тело однос 5М:5'М=нп увек сталан; па ма како се мењала ве. личина угла 1. Овај однос п назива се индексом преламања светлости средине 11 у односу на ваздух |. Индекс преламања је сталне бројне вредности за једно провидно тело, када се, наравно, одређује при истим условима. За јединицу мере узима се индекс преламања ваздуха, то јест, ставља се увек да је за ваздух п=]. -

Пошто су минерали веће густине од ваздуха, то ће њихов угао 1 увек бити већи од ГТ, или 5М биће увек веће од 5" М', а то значи да ће њихов индекс преламања увек бити већи од 1. На пример, за флуорит је п = 1,44; за гранат је п = 1,77; за диамант је п = 2,43. Од два тела „оптички је гушће“ оно које има већи индекс преламања. Диамант је оптички гушћи од. граната, гранат од флуорита и т. д.

Слика 1.

~ =