Plemeniti minerali i drago kamenje

ПЛЕМЕНИТИ МИНЕРАЛИ И ДРАГО КАМЕЊЕ 23

ламају у свима правцима светлост двојно. Код тетрагоналних, хексагоналних и ромбоедарских кристала постоји један правац у коме они увек преламају светлост просто, и тај се правац назива оптичком осом њиховом. Ова оптичка оса поклапа се стално са вертикалном кристалографском осом тих кристала. Код ромбичних, моноклиничних и триклиничних кристала постоје два правца у којима се светлост не прелама двојно, и ти правци називају се, аналогно с претходним случајем, оптичким осама њиховим. Оптичке осе оптички двоосних кристала нису везане за кристалографске осе својих кристала, каошто је то случај код једноосних кристала, већ у свакој минералној врсти имају нарочите положаје, а секу се увек у једној тачци, градећи један оштар и један туп угао оптичких оса.

Јачина двојног преламања светлости код минерала мења се с минералном врстом, и, уопште узевши, није велика. Само код оптички једноосног калцита и оптички двоосног сумпора обичан и необичан зрак толико су раздвојени, да појав двојног преламања можемо запазити и слободним оком. Код осталих, међу које долазе и племенити минерали, обичан и необичан зрак тако су слабо раздвојени, да се код неких слободним оком једва виде два лика од светлог предмета; код већине се никако не виде. Но у минералошким. лабораторијама оваква се испитивања и не врше слободним оком, већ апаратима који су за то нарочито конструисани, и у којима се овакви појави, ма и најслабији, јасно констатују.

Од безбојног и разно обојеног стакла справљају се вештачке, често врло успеле имитације диаманта и осталог драгог камења. Стакло је аморфне масе, дакле прелама светлост просто. Тесерални диамант, спинел и гранат преламају такође светлост просто, с тога испитивање њихових стаклених имитација у погледу двојног преламања отпада. За све остале племените минерале двојно преламање светлости је од највећег значаја за одредбу њихове минералошке природе, према томе и за разликовање од стаклених имитација.