Plemeniti minerali i drago kamenje

32 САВА УРОШЕВИЋ

љашњи облик мора стајати у што потпунијој сагласности са оптичким особинама минерала, јер од тога зависи максимална манифестација ових последњих. Дужност је глачара, да у исти мах дође до ових резултата са што мање штете по целокупну тежину објекта који обрађује, т. |. да идући за повољним обликом, не смањи знатно његове димензије; а с тим и новчану вредност драгог камена. Осим тога, при стварању облика глачар мора водити рачуна и о природним дефектима у минералној маси. Ако није у стању да,их сечењем уклони, онда се мора довити да их распоредом пљосница што боље прикрије.

У неким случајевима настаје питање: да ли облик камена треба жртвовати волуминозности (величини) или волуминозност обликуг У европским глачионицама увек се претпоставља савршенство облика волуминозности, јер се ма и нешто мањи драги камен више цени од крупнијег, само ако су му савршеним „обликом истакнуте до највеће мере све лепе оптичке особине. На истоку, у азиским земљама, више се полагало на то, да племенити минерал изгуби што мање од своје масе приликом сечења, и отуда су, чувени са величине и чисте масе, индиски диаманти морали бити поново сечени у Европи, када су са истока прешли на запад. И ако смањене тежине и величине, _ они су, ипак, добили већу вредност (цену), јер су добили у лепоти.

Данассу у европским глачионицама племенитих минерала усвојени лет типова, у којима се, с погледом на физичке особине и димензије сировог мате-. риала, израђује спољашњи облик. То су:

брилиантски тип (бпПапђ).

степеничасти тип (Та е адеоте5, Ттеррепзећп у; плочасти тип (Таше а табје, Тагејует); розетни тип (Таше а гозез, КозеТће);

обли тип (сађосћоп, тисећсе Еогте).

Уопште узевши, прва три типа имају облик бипирамиде, засечене, више или мање на половима. На сваком таквом облику (сл. 4) разликују се три дела: