Podgorac

30. децембар 2003.

Фретедта ов

15

ПРЕ

У РАДО

| Радмила и Недељко Пајић, РА и за сада једини становници Вијогора код С ЕОЕОИНе

ж После 12 година Аранђеловдан прослављен у својој /новој/ кући подигнутој на згаришту старе “ Не јењава туга за настрадалим

ВИЈОГОР / СРЕБРЕНИЦА / - У живописно планинско место на седмом километру најкраћег /уског, вијугавог, макадамског/

пута од Сребренице ка Милићима, у село у којем је пре ратног вихора живело стотинак Срба - сточара, дрвосеча и воћара, са својим

ПОВРАТНИЦИ- Радмила и Недељко Пајић из Вијогора код Сребренице са унуком Стефаном Павићем из Плушца

члановима домаћинства - поново се враћа живот. На згаришту једне од 20 некадашњих кућа / 1991. године све су до темеља спаљене /, уз помоћ међународних донатора

сином Славком и братом Гаврилом“

подигнут је нови дом Пајића - Радмиле /63/ и Недељка /67/, првих повратника и за сада јединих мештана Вијогора.

После пуних 12 година прогнанства са вековног огњишта и животарења у једном од суседних села, у муслиманској кући чије је власнике задесила слична ратна судбина, Пајићи су ове јесени дочекали да, опет, своју крсну __ славу Аранђеловдан - прослављају под властитим кровом над главом.

Славски колач Недељко је пресекао и поделио са браћом: Срећком, који је стигао из Клека код Зрењанина, и Мирком, који живи у Братунцу. Биле су ту и њихове сестре: Достана из Клека, Станојка и Невенка из Сребренице, као и снаха Радојка, удовица покојног брата Гаврила, који је погинуо у рату.

Радмилине и Недељкове ћерке - најстарија Славица, која је удата у Осечину, и средња Снежана из Сребренице - дошле су са породицама још уочи славе да помогну родитељима у припремама. Једино је изостала најмлађа

Нада јер се Свети Архангел Михаило слави и у њеном новом дому у Плушцу код Осечине.

Славу су увеличали и бројни други и драги гости - родбина и пријатељи - укупно 32 за ручком, али и хуманитарци, који су баш на тај дан Пајићима поклонили и дотерали - краву. УЗ осам оваца које већ имају, затим воћњак, пашњак, шуму и башту - то је већ сасвим солидан основ за живот, заједнички су констатовали ови тихи, скромни и честити људи.

- Ех, само да су још са нама наши Славко и Гаврило - из дубине душе уздишу домаћини за јединим сином, студентом четврте године Технолошког факултета у Тузли, кога су муслимански ратници убили 1992. године, и Недељковим братом, такође жртвом минулог ратовања на овим просторима.

Приближавало се вече, несвакидање пријатно и лепо за ово доба године. Славски гости се после угодне гозбе полако почеше разилазиити сваки својим кућама. Кад сутон прекри гору Недељко и Радмила Пајић опет остадоше сами.

Да се радују повратку у село и усељењу у сопствени нови дом. Да пребирају по успоменама испреплетаним тужним и лепим моментима. Да до краја одживе своје и до гроба истугују за прерарно УЉОЈРНМ животима сина и брата.

Драган САВИЋ

У БЕЛОТИЋУ И

ДАЉЕ

жижи"

Ни после три године у МЗ Белотић нису засијале сијалице са новог трафоа. “~ Акција на почетним проблемима. “Кад не постоји институционална регулатива проблеми не могу да се реше. “ Кривци са и без аргумената на свим странама.

Када је пре три године у МЗ Белотић ЈМ, била планирана изградња нове трафостанице, чијом би се изградњом решио горући проблем у овој Месној заједници, почео је ход по мукама педесетак домаћинстава који су најзаинтересованији за решавање овог проблема. Како тада, тако и данас три године касније основни проблем представљају сами мештани, тако се бар званично изјашњава електродистрибуција из Ваљева, која треба да буде извођач уговорене изградње чија је вредност 1,3 милиона динара.

50 одсто те вредности обезбеђује МЗ и СО Осечина, (која је у мају 2003. год, уплатила 325.000 дин.) а преосталилх 50 одсто извођач, т.ј. електродистрибуција, која је подписник уговара.

Напомињемо ради подсећања да је у лето 2000.год за новопланирани трафо урађена траса и постављени бетонски далеководни стубови у чијој припреми и подизању учествује велики број мештана.

Али како баш тада наиђоше избори, дођоше промене. Прво се променише ставови људи; па мештанин Златомир Перић, који живи у Ваљеву, запрети тужбом електродистрибуцији што посади стубове у његовој парцели без његове писмене сагласности.

Потом брже боље електродистрибуција по налогу техничког директора, не питајући надлежне у Месној заједници извади три бетонска стуба.

Потом се променише правила, па из Општине нови-стари људи на функцијама рекоше - Трафо ће бити кад мештани уложе % од предвиђених средстава да се изгради нова трафостаница.

За 50-ак домаћинстава то би „велики залогај" па би потребно мало више времена да се то „сажваће".

Тако према речима садашњег председника М.З. Милована Митровића 34 домаћинстава успе уз натезање да потписом уговора обезбеди 201.000 динара и ни динара више. Разлику од 124.000 дин. прихвати председник Извршног одбора С.О.Осечина да затвори из буџета, како би акција коначно била доведена крају.

И гле чуда, поново на прагу избора електродистрибуција одлучује да мења трасу на делу где је пре три године повадила стубове и уз усмену сагласност Перић Лепосаве у присуству правнице из електродистрибуције, врши измену трасе. 9. новембра 2003 год. почиње акција десетак мештана који копају 4 нове рупе за стубове.Након три недеље када је обезбеђен цемент и шодер, истог дана супруг Лепосаве Перић затрпава две рупе у својој парцели.

Перићи изјављују да мењају мишљење, јер у својој парцели од 36 ари треба да имају три стуба, која су извађена из парцеле 1 ћа, власника Златомира Перића из Ваљева.

И поново смо на почетку. Прво се мењају људу, потом најверовартније правила, а потом следе избори зар не7

У селу је сада веома жива активност откривања криваца и проналажења решења за новонасталу ситуацију.

Из електродистрибуције поручују - док се у М.3. не реше власнички односи, од трафоа нема ништа.

Из општине прете да ће уплаћена средства у висини од 325.000 динара, која леже од маја 2003. год, преусмерити ка другима који се

лакше и боље организују.

А мештани се питају- коме све ово одговара и због чега је електродистрибуција извадила стубове док сијалице „жиже"2

Снежана РАНКОВИЋ