Podunavka Beograd

еадг. има само 1300 регуларнм воипина (ерЂ јои више кђ уздрзканн) унутрашнћгЂ мира ние потребно), али, да го нужда погера, у сташо е и 300,000 све по изборх. оружанм глава дићи, такођерт. и о тоиђ : коликш е разходљ, колиши ли приходЂ Серб!е ? и да Серб1а никаквогЂ државногЂ дуга нема , могао се Г. списателћ точно извћстити, да се само иа кога Србина, у правителственои служби находећегЂ се, писмено обратш; а свак1и бм му у такомЂ послу, збогЂ народне користи радо послу:к10 : па бн му тииђ кнвига далеко савршешн изишла. Што наипосле прим!>чава 1 оштб о даику и о I направлпшо иутова, мостова, школа мароднм и остал/>1. полеан/>1 ааведенл, то пришива дћлу билћгу опаданл. А овога у штатистици небм смћло бнти. У. ■ • | v ПРЕПРЕЧЕНБ1И ДВОБОИ. бдне недћлћ око 7 сат !и изђ готра отиду [ два младића у БулонБску шумицу да се 6110. i Обоица су бн .ш ђаци, еданЂ медицинерЂ а дру| гди гориста, и изђ добрм кућа, 18 — 20 стари. Двобои између нби родш се одђ части збогЂ I политике, а одђ части збогЂ суетне лгобави. КадЂ они на опредћлћно мћсто дођоше, и еданЂ одђ свћдока увиди , да*. су сва противна свћтованн безпоиезна , замоли 1и да за еданЂ сатЂ постое и неб1ГО се. Они се сћтише на што ће то изићи, па рекну му, да, кадЂ оваи рокЂ прође , еданЂ ће одђ нви мртавЂ пасти. Реченми свћдокЂ дакле одма отрчи кђ староме свештенику возпитателногЂ заведенја , гдћ су и та два супарника возпитана бмла. Онђ е добро знао шта оваи добродћтелнми човекЂ I у такимЂ, случаима учинити моЈке, ерЂ е истми старацЂ и два ОФицира, кои су се такођерв 6б1ти хтћли , до тога довео , да су се опетЂ лгобили, и врстни воиници и пр1ателБи остали. Присутств1е нћгово могло бм смртнои борби и овм иапраснн младића , кое е онђ такођерЂ нћгда воспБ1тао, на путЂ стати. СвћдокЂ дакле одврчи одма старомЂ овомђ свештени-

ку, кои е тада башЂ у цркви бмо, и преправлао се службу 60Ж110 читати. Оваи чимђ се одђ свћдока о ствари извћсти, рекне ; „Л ћу после служити, кадЂ дођемЂ, зато хаидемо, пр!лтелго, што брже, ерЂ можемо се одоцнити. Сћдне са свћдокомЂ на кола, па брзо приспћду на мћсто, кое ће крвлго едногЂ одђ овм двобораца орошено да буде. Чимђ угледаго важнога мужа овогђ , кои е украсе науке и заслуга свои на прсима 110С10, побуде се и други свћдоци, пуни почиташн према овоме, а два супарника чинаху се као безч^вственна. Оваи почитанја достоинми старина почие одма часЂ едномЂ, часЂ другомЂ умилне рћчи говорити, — мирити ш, опоминати, молити и заклинати, да дужности прЈателБства , дружине, и закона болћ разсуде, наипосле ние пропустјо взђ свегЂ срца свогђ наичувствителн1е рћчи изустити, коима бм се тежко гледагоћи нћжну старостБ нћгову, нротивустати могло. 6 'данЂ одђ младића овм поврати се, но други тврдоглавЂ никако нехтћде попустити се. „Нека ти буде дакле," викне свештеиикЂ , раздрлБивагоћи прса своа: „кадЂ нећешЂ беЗЂ крви, ево ти, нроли мого! 6рђ н сзмб помилованЂ , а младићЂ оваи морао бн грћшанЂ пасти , а нужно е да живи и да се покае!" Рћчи ове, кое су силно изговорене бнле, волшебно су дћиствовале на млздића, и онђ падне у наруч1н старине овогђ . Сви овде околостоећи плакали су ; лготиии и освети слћдовала е разнћженостБ. Сви су грлили благогЋ и доброгв мужа овогђ , кои се у трјумфу обште радоста кући врати. (Об. Т. Нов.)

КНБИЖЕСТВО РАЗЛИЧИТБ1 У УНГАРШ ЖИВЕБИ НЛРОДЛ. ИзванЂ Немачкоп> КнБижества, кое е у Унгарш и по стилу, начину гшсаиа, а и по лзобрагкенио, и распространћн1к) наисавршен1е, прво заступа мћсто кнБижество Мађ ар ск огђ езмка. Ово одђ краткогЂ времена тако лепо напредуе , да већЂ преко 20 различитм политически, литерарим, економически, и лћкарнм