Podunavka Beograd

Ј№ 32.

У Суботу 7. Августа

а 8 « з.

Д У Е Л Ћ. Нехотчина, кано л' простачина, Алонза « НагулЂ увреднуо, бдномљ негда, и то едва игда, Н изкомћ мб1слго, ил' грубима слови; Ал' то 1' на зубт. Алонзо узео, Кано шкаклћнвЂ, кано л' тугалБиввш, Но и кано ватра успламтвввш, Дома горне у скровницу свого, Примкне дивитљ, листђ папира цћпне, Пакт. ти перце сподби одт. гушчице, Врстетину часкомЋ нацр-гкао? „Болнрт. Ннгулт, то мни што и збори : Алонзо е Капелло де Пад !. . . А то значи, што Конте Канан; Но Алонзу на Дуелт. Нагуле, Да с' увћришт. о глупости своЈои, Твои животт. е сад' у руци мо1ои, А ТБ1 бираи м-ћсто и оружћ, Дант> е смрти твои Нагуле сутра, Изишо ми, оли неизишо, Узнат' морапЈБ родт. ми ал' и ћудцу, Ма несазно ништ' никада више —. " Болнрт. НагулЂ Конту одписуе, И то кратко, зарт. по уму краткЈ', А и просто, те са проста срца: „У великон каванн иароднои Наивише е, н одсвуд' е лгодства, Свакш дневакт. сћ четрБ1 краа свЂта^ Там' се с'готра мб ! обретмо оба, На видику б1елога свћта, Пакт. оруж^ћ ту нетреба друго, Већ' л хоћу, да се надплговамо, М б 1 одиста оба дуелиста, Па тко ћ' кога одт. наст. обадвога, Надплговати, та заплговат' онди, Онт. и славу да дуела носн, Тим' гонашгвомЂ нека се поноси,

Ка' и паун% кадв мачка надкричи, Кад' ли прасе за репомт. процичи — ." е ли 6 бш , да л' се учишо, Дуелт. овбш там' и некад' игда, Ибраилт. ће то памтити болћ, Л л' тек' зиадемт. истог' Мош-Нигула, Свакако в меидант. однесао, Конт' вол^де с' и уклонит' куда, Но заплмвант. 6 б 1 т ' савт. и одсвуда •— . У Видину 4. Маи 1841. год. с м. с. СРБИ И НБИОВЕ НАРОДНЕ П Ђ С Н Е. (Продужешн) Хрнст1ански владаоци , умћсто да се слабосћу овомђ Турака ползуго и нвима рћшителнми ударЂ зададу, само су гледали, да политична одношен1а сви на свого користв обрате, и подпомагали су садв Солимана, садв Муссу, садБ друге наслћднике престола, а никоме ни на умт. пало ние, да хриспине изђ руку невћрника избаве. И стомћ у среди 15. вћка сћтише се наипосле ослободити Србе. Папа Силвестерт> пошлћ гласовитогљ 1овала Капистрана , да крстоносну воину проти†Турака дигне. КапистранЂ прође крозт, Нћмачку, Угорску и славенске землћ, у име Бога помоћв за христјапе изплакинагоћи, Али хусите у Ческои и шизматични*) кнезови у другимљ землама сакатили су нћгово предузеће. Ческ1и кралБ прогони га и изћ самм граница свое драЈаве. *) 11— У.