Podunavka Beograd

164

К 0 Р Р Е Ш 11 О Н Д Е Н Ц I Л. У Варшави 30 Шн.41. Авг. 1843. (наставл-ћво кђ Ј\§ 37.) ШсторГл Государства Россгискаео. Соч. Н. М. Караизина. Издаше пнтое вђ трехЂ книгахЋ , закл№чаго !цихЂ вг> себК двћвадцатв томовђ, сђ полнмми приклгоченјнми, украшенное портретомг. агЈтора, гравированмиЂ на стали вг> ЛондонБ. С. ПетербЈргљ. 1843. — Ово изданје Г. Аинерлинга сасвим-ћ е окончано ; остае 1 оштб да се напечата само Клшга, саставлЕнт. по Г. Строеву. Што лћпше одђ овога издан1а неможе се ни тражити. У прндатцима особито е лгобопштанв саставакЋ Карамзина : 0 Древнеи и Новои Россги, кои досада нне познатт. 6 бјо. Достотгал1лтиости Москвви Москва. 1843. — Г. Тромонинт. накашо е издавати ове „достопал1лтности и са образима, начертан!има, или снимцимау свезкама на неопредћлћно време. Ово предпр1ат1е приноси честћ издавателго. Скоро ће па свћтЂ изићи девста частћ сачин1)Н1а нашега знаменитога поете, Жуковскога. У нвои ће се садрлгавати.: Калсоеиосп, Бородинскал Годовиџша, Цвктокг,, Селиское Кладбиш } е и Палс и Даминти. — Изишао е такођерв трећш свезакг. Бомсествене комедГе Данта, преводт> Г-е Колотривове. Издаше велигаити, али падт. су ови то уппиптн одрнцали, повичс пралБ ва литсвскомђ еавшу : „Пуно п лсно то ево садт> видимт., да се овде немари за в^ћру мого, него за мов иовцс, дакле и волимђ остати погаиинЂ." Говорн се о овимђ крстоносцима ( пов&стб е ово жалостна и вћрн Христ1лнскон шкодлћнва: о дан Боже да се не иотврдн!) да онн одвећв воле, да свн оии остану погани, кое су себи ратно подвргли и платежне учинили, па да шмђ порезЂ плате, нежели да, покрстивши се, постану одђ данка слободнн, цао што то захт^ваго н данасЂ они, кои изповЉдум вЈзру католичку. 1оштв се и то говори, да крстоносци не само земл& кнезова погаиски, пего и в^зрнБ1 Христјлна нападаго н плЉне! (Вндн Согр. 11181. тесШ ае\'1. ЕЈИ. I. О. ЕссагсП. 1Ј|)18. р. 1784.) Исто тако приповЉда о Ит>мцима овима крстопоснима, н о нбиовомт . неправедномЂ и евирјзпомЂ са Прусима н Лнтваннма поступку, спнсателв нЉмачши Августљ Коцебуе, кои премда е и самЂ НћмацЂ н ннмало непр1а Литванима и Поллцима, у свомђ за нстор1го литевску преважномЂд&лу, фсеиГепЗ аКе ©еГсђЈсђЈе воп 2!ид. »оп Ј?О0е&ие, 1808 4. ЗЗбе, на многнмђ м г 1зстима о погрднон нбновои неправедности говори, на пр. у части

кол 1. гп!о , сг. прекрасиимЂ образима . рћзанима на мћди. У Русш излазе садт. 140 журнала и новина, међу нвима на полбскомђ езмку 2, на ФранцузкомЂ 8 на нћмачкомЂ 25, на енглезкомђ 5 , на тал1ннскомЂ 1 , на лотишкоиг> 3; сви остали на рускомЂ. Међу рускима особито су важни : Москвитлнинв , Отегественн^гл Записки, БиблГотека длл Чтен!л, Журнали Министерства Внугреннихк Дкл к , Журиалк Министерства Пароднаео IIросв 1;///ен 1л и Воскресное Чтенге. Већа частЂ ти журнала излази мћсечно у огромнимЂ кнБижицама , састоећимЂ се изђ 25 и више листова. Они су богати различносћу предмета и саставцима, кои насЂ руководе кђ савршенои цивилизацш. (КонацЂ сл1;дуе.) ХУМОРНСТИЧКА ПБ1ТАНЛ Н ОДГОВОРН. (по СаФнру.) Како треба да е жена измолована, кадЂ бм се желило да е сасвимЂ згођана ? Не само као да ће проговорити, него као да ће и одговорити. Зашто се садв по већои части списателби пазшваго Докторима? брбо е вода медициномЂ постала. Д. А в р а м о в и ћ ђ.

II. стр. 60, 108, 114, част. III. стр. 275. — Неможе човскђ безЂ огорчен1н чнтатн о свнр^зпствама, каква су крстоносци чиннлн сб овбшђ несрећнБШЂ народомЂ, ево само еданЂ примћрЂ да наведемо. На концу столећа четрпаестога, кадЂ е већБ цјзла Пруска бвма подлрмл^зна н умнрена, великш м ^зштарЂ (@го|311Ш(}ес) крстоноснБШ, КонрадЂ ВалленродЂ, разлготивши се на епископа кумерландскогЂ, запов!зд1о е, да се свнма селаЦима н!згове епарх1е десна рука одс1зче. — О томђ сввдоче нсторнцн Лео ТретерЂ и Лука ДавидЂ. Ето таковн су 6 б1ли крстоносци, редт. духовнБШ одђ самБ1 Н4маца , и то шштб благороднћ! саставлЉнЂ!! — И зђ овб 1 се ласно увидити може, зашто су Славени пруски н лнтвански в!зчну мрзостБ противђ Шзмаца ималн, кои в доцше постала чертомЂ значан парода овм, урођеномЂ и наслјздно прелазећомЂ одђ вдногЂ кол -ћна на друго. 1оштб н после примл &нп Христшнске вЉре, зап1звалн су рођаци, плачећи на погребнма Пруса или Литвана, падт, н&говбшђ мртвБШЂ т-Јзломг: „Иди, |сирото, са б^дногЂ овогђ свЂта у онаи болБШ, гдн лупежни Нћмцн иадЂ тобомт. никако господовати неће, него тб1 надЂ нвнма." И данЂ данашнвш јоштб у дубокоп средини Литве, подђ владанЈмЂ прускимЂ селлку вазатн да в Шзмацг, наивећа е н нанружнјл погрда.