Podunavka Beograd

Внлћ, траве Око главе. Пан болан-в И неволннЂ ОнетЂ стои Б онб ее брои ! —• Теку реке .. . . Носе леке; Водомб прсну Главу врснл. ИЗЂ II 1> буНУ Да нзсуну." Као што се изђ наслова види. предметљ е оваи само поводомђ стичоткорцу слуиио. да топла и жарка чувства. одш)сећа се на страдагоћји предметљ свои, чукства побо;кности чисте и на Бога положене благе надежде изл!е, да у читателћима подобна чувства побуди. Но одђ свега овога ни трага ни гласа! Видећи да сви лековн нншта болномЂ Паи непомажу, обраћа се свемогућству Бога сђ молбомЂ , не да га онђ нзлечи, већЂ да му усади крмла, те да се у Антикиру еллеборомЂ лечи: „Дакле Боже Све ти с.' може, Садн тила Пан крила, Нек' у стБхру Антнкнру Живо брза, Па да трза ЕллборЋ внтв1н Лековнтвш Болвн св010и Тузи м010и." Шта е етихотворцу повода дало , да празне ове р !.чи „крепкомЂ молнтвомђ" назове , то ће онђ болК одђ свакогЂ читателн знати, будући исте на молитву какву ни помбјслити недаго. Рћчи стихотворцу неслуже само за изражаванћ ммслЈи, но н чувства свои; познато е пакЂ, да се жалостна н озби.шна чувства са лакимЂ и еднакимЂ теченћмЂ тонова у рћчма неслажу. Како се жалостљ у стесннвагоћимЂ се прсима загуш .шивммЂ и прекидагоћимЂ гласомђ , или побожноств у маестетическомЂ подизанго и сдуштанго гласа изавлгое, онако се и одђ вештогЂ стихотворца, као душевногЂ живописца , у стиху изражаваго.*) Г. РадишићЂ, *) ©ег ?(иде ©1сЈј(ес гоађ[( МејепГде Шегбаг(, шеГсђе Псђ оогјЛдПф зи (сјиеш ®(о(Те, 311 ГеЈпет 6"ђагаг4ег, ипб ји ђет @аиде ђег беИЈепГфа^еп ГсГпсГ(. 5. фођШег.

мКсго да насЂ вештБЈМЂ изборомЂ стиха и пунб1мђ чувства изражаванћмЂ разжали, м!,сто да побожноств топлб1мђ , СМИреНБЈМЂ и вКре пунб 1 мђ чувствама чисту и ВБ1спрену лгобавв кђ Богу у нама побуди: онђ намЂ ову већма загушуе и на смеи насЂ дражи. Ко се о овомђ самб 1 мђ дћломЂ увћрити жели, нека само стихове наведене брзо прочита и добро на тонове пази, пакЂ ће му само уво доволђногђ о тол!ђ сведочанства даги. Свак1и ће, пазлвиво читагоћи, пре помб1слити, да е ово подскочица каква, него молитва. Оваква е пћсма нћгова „Весна маика, ружа ћерка" у II. час. Гол. на стр. 138- , у ко10и се описуе , како е Весна сђ ФебомЂ затруднила и ружу ћерку родила , како су е Богови на небу обдарили, к010мђ е приликомЂ небо миромЂ капало, и како е збогЂ заоставшегЂ мира у ружн, ова свакомЂ драга постала: „Боза нни сви се стекли Небу капат' мгромт, реклнЈ Мурт. у ружи остаде , Драга евакомт. постаде." (Конацт. сл^дув.) ПИСМА ЗНАМЕН. ИТБ1 СРБА. Драгш сљтоече, Гасиодинг Чонрлннг, Здравсгвупге ! Пр едао ми е Господипђ ТерлаићЂ ВашЂ лнстЂ, и драго ми е да здравствуете, и л јоште Фала Богу! здравствуемЂ. За младога, што бм радЂ доћи учити се, трошакЂ стои, како се ммсли одевати и ранити, но нека бм 6бјло нанумћрен1е , потреба му е 500 ф. на годину наиманћ. За штампу на Влашки преведенБ! басна метите на табакЂ на добромЂ папиру наиманћ по 16 ф., колико табака буде. Каква су ова слова крупна, ммслимђ да ће 6бп'и екземпларт, одђ 40 табака или више. Дакле слободно можете есапити 800 ф . за едну хилнду екземплара. Шелећи вамЂ свако добро, остаемЂ У Бечу 14 Новембра 1793. Вашт> Доситеи Обрадовићт>.

И зд а а о и печатано

У чредниКБ 1У1 н л о ш б П о п о в и ћ б. у Правителственои КнћнгопечатнБИ у Београду.