Podunavka Beograd

Огаесе и (Згег. Мавен Цердоттот, у своихђ печатаншх-ћ дћлихЂ одђ год . 1487. пнше м1>сто своега рођенн ЛЛ шЉсћ^тег. Г. 1188. бмо е „011асћаг Је Огех." МеђутимЂ наиазе се те исге особе и сђ насловомЂ до Огаг подписане, ерљ се е крозЂ сва вр1»меиа мачинЂ пнсаин Сга1г и Ога1г само посл1.днв1и много р!.ђе узаимно употреблнвао. У 13. нКку нисао се таи градв у обгце сћ е, а и ае: СггеЈг. Стег. Ога!/- и Огаесе. Киндерманнт, каже: ,.прх>во нКмачио име тога града бмло е Сгех: скоро дође кђ тому и I, и онђ се звате Сге1х. На оба ова начииа налазисе таи градт> наичесће у наистарЈихЂ повелнхЂ израженЂ." Одђ туда слћду.е ж анЂ докгзђ , да е крозЂ сва стол!)Т1а у повелвчЂ и печатанмхЂ д1:»лихђ нанвмше Сгег, Сгес/., Сгесч'ит, (Јгаех, Сгаесе, Сга1/, и Огаес1ит напротивЂ Сгахге и Сгаи само рћдко писано бмло. Ово посл Кднћ у савезу сђ едномЂ повелвомЂ одђ г . 1140, у конји се Сгасе и Огеге написано налази, доназуе одђ Г. Гакова Гримма у врГ.ме одђ 9. до 11. столћтЈа поставл Г .ш.ји прелазЂ писмена а у е и кодђ имена градова; ерЂ онђ каже то : „тко почетакЂ одђ ае (и друге претворе гласнина наииаче дугогагласннка) у прљву половину 12. в1.ка метне , таи неће у далеко нромашити." Нћмачка Граматика одђ мало пре наведенога Г. 1акова Гримма (ГетпнгЂ 1840. стр. 131 135 и 172 173*) показуе, како се е по закону образованл езмка а прелазомЂ у е у гиасЂ а претвор^о. ПроФесорв МасманнЂ вели у своемЂ писму на проФесора Дра Фр. Унгера: „тому (т. е. оному одђ нћга пр1*е проведеному закону) слћдуго н нћка изђ туђихЂ езнка понћмчена мћстна имена. Изђ Ога<1-1-2, Ога^-е-/; бмва са свимђ по ономђ закону Огех, Сге1х п после Огасл и Сга1х, и тако што и тсПасћ^га!/;, Мипсћеп§та1ж, Кош^.чрта!/, близу Тропаве, и то.шки Ога1х-п у Прускои , кои се сви сђ претворо «ђ гласа пишу, премда и оии одђ Сгос 1 и Ога<1 произлазе." НроФесорЂ МасманЂ пнга у преднаведеномЂ писму изђ царскога града (БечЂ): „при

*) Л ову Граматику Ш1цв ни внд1о ни чнтао нисамБ', а у ован парт, овде се у околицн нн добвггн неможе, дакле су мн и н1јвовн закони о претвору гдасннка сасвнмЂ непознатн.

мћстнмхЂ именихЂ треба колико е могуће гласч, повелв изтранЈивати. *) ЗаконЂ самогласногЂ претвора гласи овако : „и садЂ ПрОФесорЂ МасманЂ показуе примћрм изђ Гриммове граматике извађенмми крозх. предугачакЂ редЂ навађана, негЂ да бм ихђ Г. МраинерЂ овде сва именовати мого, образоваше поединмхЂ претвора гласа а нарочито а из-б а, пакЂ онда надал I. продузкуго: „то нека буде доста. По томђ слћдуго и изђ туђнхЂ езг>1ка понКмчена мћстна имсна. Изђ Ога(1-1-2, Огас1е-г ()мва по ономђ закону Сгег, Сге1г. ТекЂ иов1и правописЂ, кои иретворЂ краткмхЂ гласова (ае прека е, о према ое, и према ие) вшп« неразликуе, угађагоћи оку, почео е мћсто онога претворна е ( изђ а), а нисати." Оно мнћн]'е, да но правилу оне обе точне илн чертице надЂ а претворЂ гласа знаменуго, налазн I 1 . Шр. и тјлмђ 101 цг , потвр1>ђено , п;о онђ у толикнх-Ђ печатанмхЂ дћлихЂ одђ 16. •— 17. и 18. в I >ка мћсто оба или сђ нвими узаимно в надв а за означеме самогласнога претвора находи, као н. п. таквм у „описашго 1Ц1>1рске Херцеговине по слзвномђ ш.мрскомЂ списателго исторје Аквилин-у ГО.пго Цесар-у Огае1г 1773." ћаИеп, Ргасћса!, ћаиП^, Се»сћаГ1е и. т. д , и очевидно е, да они претворЂ гласа а не гласио а садрвжаваго. Г. 1566. налази се Сге1/ и све рћчн сђ претворомЂ гласа као: 8Ш1е, тагкГ и т. д. сђ е надЂ а снабдћвене. Г. 1598. доходе : Оећгаисћеп , На1ћеп , АиГ8сћ1а§еп , М^/.^ећгаисће и друге многе рћчи сђ а написане. Г. 1632. Ога(х а 1688. опетЂ Ога(г. ФрелихЂ иише у своихђ дћлихЂ Огаес1ит и Ога1г. КиндерманЂ каже сврху дћла изпмтателл исторје, Аквилина ГО.па Цесар-а: Лппа1е8 1)иса1и» 81уп'ае. Огаес11 1768: „да нћгова дрлжавна п црквена истор^а башЂ у томђ изнимку чини." Али сврху те изнимке дае сав1,стпми КиидерманнЂ слћдугоће извћст1'е: „Нитко вели," вели онђ , „небм мого мнћшго, како се мора Ога12 писати, више уважешн дати, него нашв Несторг

*) Тако прекрасио Нћмци Старнну уважавати знам, но кодт. насг ш ннтко нн погледа удостонти неће, премда повелн толнко н башт. добрмхт, нма , да бм се правопист, огледашћн се на нбнхђ до савршенства постнћи мого.