Podunavka Beograd

106

то нагнутогБ „IV", и шиластогг. „у" мТ.сто округлогљ „!>" већЂ самБ споиенуо. Трећји примћрљ имамо у писму „ иже " (И, и), кое е временомт> све више и више „1^ заступати удело. Н. пр. пре е обмчаи бшо гшсати „вто, арх1маидр1ТЂ" и т, д. сђ еднолотезнБЈМЂ „1", а садљ ево овако занело се писати : „вино , архимандритт." сђ двопотезнммЋ „и" и т. д. Пре десетакг. година (шта ли ?) писало се еднопогезно „1" у свима именима странм светаца, као што су: Ф1лшпђ, Калл1стратЂ, Нп;олаи и остала; а данаст, се у свима тима именима већ! 3 пише двопотезно „и". Те тако Латрнцим 1 непознато „И, и" мало по мало надв. ада'свуда познато „I". То заиста ннти е потребно, нити полезно бмло. ПравописЂ 1 'уса и Србала постаде додуше пра- ј вилн1и и слћдствеиЈи по нешто , ал' не саврше- \ н1и. Добро л знамЂ, да се они садЂ едногт. единогђ правила др;ке: „Предт. самогласницима (и зато предЂ покраћен1бмт, „н, е, го") пиши еднопотезно „1", а свагди другче двопотезно „и". Али шта ће два знака , кадљ е едно посве доста ? И шта ћемо да рекнемо, кад& СрбинЂ н. пр. пише : у мужкомт. полу „6го" ст. еднопотезцммђ а у гкенскомг. „била и сћ двотезнммЂ „ и "; у опред1јл !.номЂ времену ..бгамт,, бГешг, бпо" и т. д. сђ еднопотезнммЂ а у неопредћлћ- | номђ „ бити ", и у произведе1мго ,,битГе и опетЂсг, ј дво.иотезнБШЂ ,,и"? М олимђ само, е л' то паметно ипо правилама кореиословја н грамматике, да се една словка .,бг и , кол се свагда еднако изговара, по сво6волбномђ закону на два начина пише ? У тои струци кирилска пиомена врло се несавршена 6б1ти чине. И Г. ВукЂ е збБ1ла у србскомЂ езшку избаидо едио одђ о- | вш знаменн (сирћчБ „г") и у свон писмена при- | »п'о е само ,,И, и". Но нека онђ латинскимЂ ј Славннима опрости, што и Ј .говђ изворЂ одобрити немогу; ерЂ они, а и цћла Европа познаш врло добро потезЂ „1"; а двопотезно „И, и" само е Кирилцима познато; 6бјо 6б1 дакле бол1. учин10, да е се сђ еднопотезнБШЂ ,,1" свои Ев- I' ропи придрунпо, неголи сђ двоповезнБ1МЂ „И, | и" одђ н Т отућјо, премда е у осталомЂ за ра- | зумт. кое му драго све едно. | Аиде дакле, браћо Кирилци, у поправллнм вашегЂ правописа примите обште , мћсто двопотезнога „И, и--, еднопотезно „I, Ј", не само зато, што га и Ла гинци познаго , већЂ и што е за писанТ. краће, нити тако лако у блуднго завести може; бођ у штампи не посве бистрои писмена иоке, наџп,, покои („и, н, п") лако' се замћнити могу. ■ — О симђ тога у косои (курзивЂ)

штампи писме ,.и" има округлнсту Форму што у Славнна, кои се латинскимЂ словима слуиге, и скоро у свм осталБ! Европеаца као кирилско „у" гласи, дакле Латинца то свак!и часљ забунгое. На пунои страни Подунавке пнсме се „И, и" до 200 путш налази , а кадкада и 400 пут1и. Каково олакшан 1. у читанго небБ1 за Латинца бмло, да е свуда едно потезно „1" ' За колико 6б1 се на таи начинЂ едни кђ другима прибли ; жили, и како 6б1 ласно то Кирилци учинити могли! Нитко се у читанго небм забунђивао; а шта више, 6б1ло 6б1 читателн, кои ту промТ.ну у правопнсу ри опазили небБ1, У ничемт, другомЂ немогу Кирилци тако лако показати, да су наданути владагоћимЂ данас-Ђ духомт, славанске узаимнрсти. И други су народи у такима обстонтелг ствама то исто чинили, што мм Русима и Србима савТ>туемо. 1оштђ у почетку овога вћка Чеси су за кирилско два знака имали; у почетку рТ.чи писау „V," а у среди и на концу „и," кое последнТ. садЂ су свуда примили, ерЂ га многи Славнни и Европеици такођерв за то исто употреблнваго. •— Тако су и сви латин? скимђ словима пишући Славлни кирилско „С" у малимЂ иисменнма на почетку и у среди рћчи назначавали правммЂ ,,р," а на концу рћчи заврнутБ1МЂ а у великимЂ писменима саио е заврнуто „8" владало, И садЂ ево сви примише заврнуто „в", оставивши право кое само шштђ Краинци у несавршеномЂ правопису свомн задра:аше. Па заиста право су имали латински Славпни, што су избацили то писме, кое човекЂ наилакше сђ писменомЂ Г (= ф ) промћнити »10же. Ал' ће ш бмти, кои ће ми рећи: „Ако бм то Руси и учинили, те мТ.сто двопотезнога „И, и" свуда метну еднопотезно „I, 1": ал' у нашемЂ СрбскомЂ езмку то неможе бмти. У овима двћма словкама „нби" и ,,лби", н. прии. пр1лтелг>?г, ки&ига и т. д„ морамо двострз 7 г;о „И, и" имати, ербо на мТ.сто „нђи" неможемо писати ни ј ,нб!", ни „Н1"; изђ истога узрока неможемо ни иа мћсто „лби" употребливати ,,лб1" нити „лI". -— Ако браћа Срби Вукове знаке „нби, лђи" увести неће, ово е извинеше основано. У двћма наведенима словкама необходно потребно 1им7ј е онда двопотезно „и"; овде бм га онда могли Јоштђ задржати , али баремљ У свима другима случаима нека еднопотезно ј, 1 "