Podunavka Beograd

0

л

2«.

У Суботу 8. К) л 1* л

/ А\. Љ-п - Ч ч>>ч н\ '5! «'>•= ■■№у> !И1

8 0.

ПР1НТЕЛБСТВ (СлободанЂ преводт> ст. н1змачкогт,) Пргнтеи,и Марко и Анђелко, Кое раз_умт> и врлина равна Тесно скопча свезомЂ прјлтелвства, Нов^ћре се нев-ћрноме мору. Кадт. шмђ дуне благосп1;шнмн в-ћтре, И нестане землћ предт. очима, Указа се син-ћ море свуда, Небо бнше ведро и весело, По н кмт, царе днсвнб!и путоваше, Сунца снћгомт. све далћ пловнше, И већћ скоро кт. цћли намерена Бну стигли здраво и весело, Кадљ ал бурно дигну се таласи, ГрознБш Оркант. нечаннно рикне, Отера јимт. са пдта галјго, И тресне к> о кршпне морске. Свакјн тражи смрти се отети, Свака даска ту шмђ беше лађа. —• Но едино, а и наиманћ парче, Избавл-ћи^ дае обоици ; Ал' е сиабо за два пр1нтелн, врт. то стаде под-б нвима тонути, И грузит се на дно мора синн. То кадт, виђе прЈателш Марко, тјжиб1м-б гласомт. и сузиимт. очима: „Ст> Вогомт. остаи," изрече АнЈ>елку, „Т б ! се мноме морашт. замћнити „Млогогуби благо у теб' св-ћте, „А безЂ тебе в -ћрнБш пр1нтелго, „В-ћчна мука 6 б 10 б' менн жнвотт,.' „Не ! " Анђелко одговори Марку, ,,Л прерадо утонутћу за те, „Т б 1 ми морашт. остат' и жнвћти I * Гошт. Анђелко у рћчи бБшше, Ал' се Марко у воду погрузи; Преда себе воденоме гробу, И таласма сграшио хуећииа.

0.

Но свемоћнБти, кои на све пази, Види вћрностБ до два пр1нтелн, Неда мору нћга прогутати, Т.маси га нзбаце на суво, Ал' и тамо пр"|лтелн нађе. Т а се радостБ неда изказати, Спасена су оба прјнтели, У новомђ се састала животу; Загрле се пролнванзћ' сузе. „Аидмо," рекну шште обонца, „Б-'агодар'мо иебесиоме Творцу, „На нћговомт, 60ж16мт. Пр0МБ1СЛу." Клекну близо краи син-ћга мора, Благодаре благомт, створителш, Што 10 овда б^де избавЈо. Молитве 1имт. у небеса промкну. Тад' Анђелко ст. пр1нт«лћмт> своиит, Раздћл1о ц^ло свое благо, 6р-Б онћ бнше кано пушка гола, Надт. смртБ морску тект, врлину спас о, Но врлнна в^ћчито е благо. Све то Марко благодарно прими, Бога мнлостб нби е постнгнула, Обоица ц4лои» вћка свога Бну прикладт, чнста пр1ател1.ства. •—» в в т и м 1 е Авраиовић^.

С П О I! Е Н Ђ С'ВНИ ПРЕМИНУВШЕГЋ СЕДАМНАИСТК ГОДИНК СВ06 МЛАДОСТИ У АТИНИ 12. ДЕЦЕМБРА 1843. ГОД. МЛАДОГТ. СРБИНА ТЕОДОРА АћИМОВ И ћ А ТОМИћА, РОДОМЂ ИЗЂ БЕОГРЛДА.

ДухЂ миађаногЂ Србина за просвћто»п> тегкећш, за познанћмЂ опред1јлћн1а свогђ чезнуГпи, борн се сђ препонама евћтским'*., трашм