Podunavka Beograd

ПЂСНА СРБШ приликомћ повратка у отечество Господе ВУЧИћА И АВРАМА Иадт> Савомт. лј 'мбарде к'о громови пуцаго , Нћим' пушке , нбим' 6ј6нби одзнвђ бонрскЈн даш *, ОдасвудЂ неброина навала лшдства врви, Ватрена, весела, каконо на дант. првии Одт. свое слободе . . . Ои честита сва буди Србска отчпзно! шта и теб'? на радоетв тко те буди? Шта ромонт> од-б трублл, одт, соп ћла , одт» лвра По твоме Славанскомт, воздуху се простира? И вјго с' стЉзи, и изђ прса твон д ћва , Слађана како медв, нова се пћсма л ћва?.. К'о ибино срце, пуно лмбве и младостн , Реко б' да ти землн сва трепти одб радости .... Да блажена будешт,, Срб|о , лгобовна мати ! бр -б лаворе одћ славе обилно знашт, снпати Над -б главама сиинимђ гоначкогт. рода твога. Ето и а, преМЂ да сбшђ дома нностранскога, ПоНИЗНБ1И вћнчпћт, мои на нбиовб пут-Б поставлнмт,, и сђ тобомБ ш , маико, у духу момђ поздравламЂ. Охђ , да црнБш вихарЂ , што б^ћше ти небеса Смутјо садЂ се утнша , и тобомЂ већБ непотрееа ! Да Славанеко сунце пречистомЂ са слиностн ТВОГО ПрОСВ 'ћтЛН ЗемЛГО, И СГр1в СВ01ОМЂ топлости! Ои маико, у скутЂ твои скупи све твое лгоди, Братинску слогу и мирЂ ули 1 имђ , маико, у груди! А да проклетЂ буде тко првБш мачЂ подере И издаица худБш, за да твон плаштЂ раздере! У Веограду 28 Августа 1844. Мат1и ВанЂ, СлавншшЂ нзђ Дубровника.

ОКУШАИ ГОРКЕ ВОДЕ. (ПродуженЈе.)

ВРЕГОВИ СЕДРОНА Сутра данЂ пре сунца , Ассирт> и ХоФанљ одали су иагано по бреговима Седрона. „вли окушен1е горке воде безпорочно? упмта Хофзнђ. — Безпорочно е, одговори му другљ млоговажнБ1МЂ гласомЂ. „Мои ми разумЂ недозволнва то вћровати. — Могућност |Ј е бож!и неограннчена! „А ако бзела небуде порочна? рекие Хофзнђ , као оеби саиомн гов<»рећи. — Онда ће 1оп1Ђ лепша лостати. „ А ако буде порочна? — Нћно ће се гћло надути, па ће умрети. „Ассире !... рекне мужЂ бзелвинЂ гледагоћи подозре .1Бнво по пустомЂ простору , по води Седрону , кон е жуборно поредЂ ногу нћговб 1 текла, Ас^ире, 6 :елн треба да умре! ... Разу.иете ли ме? — Правичноств ће се неба испунити. „Ассире! продужи ХоФанЂ, вб ! сте учителв вКре, но и а самБ; но вн1 сте свештеникЂ , а а нисамБ .. . ваше слово, за простоту важеће, лишава се свога дћиствјн кодђ мене... Говоримо дакле искрено ... и безЂ басна .. - говоримо . .. но не као првосвештеникЂ са незналБ1МЂ Левнтомђ , но као човекЂ сђ човекомЂ ... Да седнемо... но добро разсмотрите, да насЂ ко неслуша ... — Па ко ће вамЂ другш пре зоре устати, него онаи, кога завистх, мори, или кои е сребролгобЂ? одговори АссирЂ ј сћдагоћи на едну непогодомЂ оборену кладу.