Podunavka Beograd

II О В О Л Ђ Т О. 1 8 4 5.

Већт. поноћи мрачно крнло, Гдн неотае, што е 6 б1ло , И многа се рађа тварв, Прекри старог* года бвЛе, А са зором -б дана свиће Новог' лћта свћтлми и:арт». Предт. царицу новог' года Пада вила србског' рода На брижлвива колена: „Добро дошла, сћ неба слогом-б, Ст. изобилл ПуНБМГБ рОГОМЋ , Кћери моћног' времена!'' „Већт. гоначке Срба груди Ко просв-ћти време буди, И ствара му земнБШ раи: Ал' у средн ран прво И неслоге клето дрво Посади му давно, знаи." #И Римч, скруши време старБ1и , Лгодска д^ћла оно квари, И хипезкш чудант. зидђ, И на суву прави море, По равннна диже горе, ЗемлБи новћш дае внд!..'* „Ал' неслоге дрво Срба Нит' оборит' боли судба , Иит' времена може зубт.. Оно шири гране витке Одт» косовске 10ште битке, Гди обори царства стубљ."

„И тБ1 ћешт. ми ново л ■ћ т о У момћ србству 6 б 1 ти свето, Н осишћ ли му слоге дарг: Да свак' види време благо , Што е правомт. Србу драго ; И непра.ви више квар -Б." Тако молећ' вила тужи, Ал' царица года пружи Златни слови писанЂ листђ; Гди е Генш србскш пис'о Спасителну свого мб 1 со, Кон> жели народт. чистљ: „„Дгоби Србе прво Бога, ЗатБШЂ благог' Кннза твога, Александра ђ о рђев огђ! И зрацн ће братске слоге СасЈшити стабло злобе , А узвБ1сит" среће рогљ."" СветозарЋ Милетићљ.

чувствовАна у бдномђ одђ послвднби дана СТАРК 1844 године. На пребрзи мун& крили, Цара богов' хитрои сили, Ево, роде, года краи Долети намЋ као змаи. На закона вћчна крили Хитро лети, а немилБ1и Нит' сме стати единЋ дзнћ, НашЋ да с' сврши, чекат', савЋ. Зато, Музо, хаи трубимо, НашЋ премилБш родЋ будимо: ВећЂ славу« звони гласЋ, Зоре Срба куца часЂ.