Podunavka Beograd

48

собствено дћте доила, допустјо матерг. иосћћавати. Онљ е имао предосторожноств , нго свакадЂ точно лрегледати, изђ страха, да она небм свокш матери ране доносила. Вишн дана су протекли, безтЈ да се ос-обена за творена.н;ена, збогЂ питанн, ослаблћна видила. ЗачуђенЋ на то, да она толико дуго живи, опагкавао го е суд1н точнје , и одкр1е наииосле, како кћи матери своти сисе свое дае, и нго тако са своимђ собственммљ млекомт. рани. ЗачуђенћмЂ тако лћпе черте напоен -б, поити онг. самЂ ст. места, са опасносћу живота свога, сву стварв веливомЂ суду одкрити. Овак1и редк1и примћрЂ дћтинћ лгобави учини на судЂ и на народЂ велико упечатлћнћ. Казнв буде не само матери опроштена, но и нвоизи и нћнои кћери животодневно препитан1е изђ обште благаинице одређено. Да бм се овако лћпо дћло овћковћчило и 11 о народу разнело, што е заиста и заслуишвало, затворЂ буде разрушенЂ, и на нћговомЂ мћсту еданЂ лћпмн храмљ дћтинћ лгобави сазиданЂ. Помнсли се човече, да су и тебе твои родителви родили, и шта можешЂ тм нх>има за оно чинити, што су они теби учинили! _ _ АленсандерЂ НикрлићЂ.

МУДРА ИЗРЕЧЕНШ. ( С ђ едннекогт..)

Зевсу , добро ми даи , ако и неиштемЂ, а зло удали одђ мене, ако те зато и наиусрдше молимђ. • Богатство ! твои теретЂ наилакше лгоди сносе, ако се и сакриваго подђ нх>имђ млоге бриге, зкалости и опасности. Немои жалити оне, кои су се упокоили, но оне, кои се бое, да се неупокое. Ше никакова полза одђ храбрОсти безЂ присутствугоће правде; а кадЂ 6 бј сви праведни бмли, онда бм храбростЂ излишна бмла. НашЂ е животђ вину подобанЂ, малми остатакЂ истогђ бмва обично кисео. *

Завиств е наигоре зло, ио има и доброга ; ерЂ собственимЂ стрћлама себи сама срце пара. бвтимје АврамовићЂ.

ЛОГОГРИФЂ. Синл е дублБнна, Гвоздена основа Царство мое , силна Одђ свјго створова. Престола е гласЂ могђ По грому наиисши, Одђ престола свакогЂ Издаи ми е слин1и. Ко руиуе самномЂ, И сђ престоломЂ моимђ, Влада рукомЂ силномђ , А и станћмЂ свакнмЂ; ВзорЂ свои куд' онђ даде: ЛетимЂ н онамо, И к'о мунн, Раде, Све ти рушимЂ тамо. —• А сва ова мон Силновита слава, Четири су твон, Са два слога, елова; Та тгпте могу ти Рћчи казат знатне, Стварв, —• животно, што ти Турке дичи ратне. ТодорЂ ВлаићЂ.

СРБРКБ НАР0ДНЕ П0СЛ0ВИЦЕ. Бои га се, ко пећв кише. Ко иште за Бога , проси предЂ Бога. Празна рука мртвои друга. Беганова маика никадЂ некука. Ко магарца нши, мора и смрадЂ да му трпи. Одкуда зеца потерашЂ, онде га и чекаи. Како кумЂ брашно, а тм одма врећу. Кр1б се ко зм1н ноге. Саи се ко тиганв на месечини. Ко пмта, нескита.

Учредникт. М илошђ Поповићљ. Издано и печатано у Правителственои Кићигопечатвћи у Београду.