Podunavka Beograd

Упро очи у образацт. светмн, Чудновате проговара р4чи: . . _влка сиатка, но, тежко менн, * Негледаи ме тб1 тако попреко! ло Боже, —сакрите ме одђ н&!" * То нзрече и на землго паде, III. У пролеће кадт. е славуи П-ћсму поч'о п ћватн, У сусћдству тада су се Зеленнла гроба трн; У нвнма су боравили О вогћ свћта в-ћчнБ1и сант.: Тужна влка, нћна маика, И нев-ћра тан Мнланљ!!! У Баи. Т. Ивановићева, Србкннн.

НАРОДНА ПОЕЗШ СРБГКИ СЛАВЛНА. (По полбскомт . нзт. ческо - словенскогт. лнста „КвЉти.") Свима гранама далеко разширеногљ народа славннскогЂ дубоко усађена 6 наклоноств и таино побуђенћ кђ поезш простонароднои. Шар -в лирнческогЂ пћсмотворн окреће се по цћломт. тћлу великогљ Славннства. Ц1.лми е народљ гЉвагоћш. Погледаимо у наидавнје стародавности. Просте рапсод1е пћваго гоначке пКсме сиавлнске; вбхши Барди производе торжествене и свечане спћвове; жалостне оде, лгобавне елепе разлежу се по свима лузима и гаевима. И волшебни звуци ти пћвагоћи душа неутишаваго се ни усредЂ буре, несреће, промћне и преврата 6б1ћа народногЂ. Пришелци Татара сђ исламомв, робство, бКда, ладно очалванћ по давнашнвои, одлетившоВ срећи, и изгублћне слободе: — све ове незгоде нису могле промКнити урођенми значаи народа славннски, почесто несрећнм, непрестано пћвагоћи, вћчно поетически! * Славнни германски подпали су подђ властг. нћмачку, угарски у едно сђ дошавшииа Тата, Ј)има споили се, грчки подлегоше царевима грч<_1уЈМЂ и отоманскимЂ , руски пакЂ татарснимЂ и <монголскимЂ пришелц&1ма морали су уступити. То се исто и сђ другимЂ гранама колћна слатвлнскогђ догодило. И гле, ни една одђ ти бу-

ра, ни една промћна, ни еданЂ превратЂ небшнше кадарЂ првобБ1тно , душама славлнскимЂ укоренћно , дубоко упечаћено своиство изгладити. Славнни нису богати бмли у саобраштенн го ; подигао се истина НовгородЂ, али много више германскимЂ него славанскимЂ упливомЂ. Првобмтно езгро колћна славинскогЂ забацило е сваку цивилизацјго поредЂ живота патрјнрхалногЂ. Изђ неколико лћтописа, природну простоту представлнгоћи, саставли се цћло првопочетно кнБижество Муза славински. Они нису знали другч1е искре?10стг, душе свое на свћтло издати, него поезшмЂ простонародномЂ: то е единми остатакЂ прошлости давне, изђ тавнв1 прастарв! вКкова славлнски. Па и ти лгобавни спћви гди-гди туђенародномЂ ботмЂ, ту тевтонскомђ , тамо грчкомЂ или аз1нтскомЂ наданути, имаго у себи различне одзиве, усредЂ кои, на подоб1 - е руде сребрне, слћдЂ живота славннскогђ се вине, не толико у разммшллванго и драми себе полажући, колико више у чувствованго и меланкОлическои замћпплћности, у сладкомђ уображенго. Ту простосрдачна искреноств, овде лгобавв кђ завичаго своме, оданоств кђ браћи и родбини, или невино пастирско волшебство се полвлгое. Современо сђ падомЂ владе готске, а по разрушешго господарства Атилова указуго се Славнни на истону Европе. ОдкудЂ е порекло ибиово , незна се. Нђиови обичаи су тихи, наравв угодпа, чиии се, као да су на послушноств навикнути бмли. Уређуго нвиве свое, а села нћиова далеко се разшируго по истоку и западу. ОставллгоГш краине, мирно далћ иду. Ту никаквм позор1н неиа , пити пакЂ намКра каковн. Сами обдТ.лаваго нвиве , нити се кодЂ нви неволвнички руку налазило. Тако мирно , та!:о тишину лгобеће поколћнК морало се е сасвимЂ као стакло разбити о челичну силу и крутоств сусћднм народа. Митолог1н славлнска исто е тако дражестна, као што су обичаи и мбјсли народа овогђ. И саие оде нЂиове , гоначкииЂ боевима грмеће, немаго дивлТ.гђ гнћва ни лрости у себи.'*У Полбску старми упливЂ готскш првми пз г тђ 6 лаку бого устреиллвагоћегЂ се насилјд привукао. У Рус1го скандинавска народноств кђ покорнои и жалостнои наклости славанскога>ду-