Podunavka Beograd

131

0 ЧИСТОТИ И ПРАВИЛНОСТИ 63ИКА СРБСКОГА. Продужеша. ћоше н буџак ђ е тур. а срб. увалг?, кутг. Тесте е тур. десте , а срб. дванаестипаЧ Турскн сармак значи срб. замотати , и одтуда ће бити дош.ча сарма , падевенЂ куаусЋ. ЛргиинЂ е тур. а срб. лакатЂ. МиразЋ е тур. мирасЂ , а срб. насл%дге. Зерзеле е тур. а срб. трусЂ земл~к и ни вли одтуда гора ГерзелезЂ? ИзунЂ е тур. изнЂ, а срб. долуштенк. Сирће е тур. сирке а срб. оцетЂ, мађ. е\ге1. лат. асеШш. НпликЂ е тур. а срб. жица, конацг, а одтуда и тирипликЂ. Бол е тур. а срб. гиара. ДембелЂ е тур. тембелг, а срб. л^нгитина. Дери е тур. а срб. кожа , и одтуда ће бити име Дера и глаголЂ дерати, кои значи ого.шти, неправилние огулити, кожу свући, сиимити; зашто србски глагол-в дерати, раздерати, има сасвимЂ друго значенћ. Пенџере е тур. а срб. прозорЂ. Калупг. е тур. кплђпђ, а срб. крои , направа, видг, нћм. Јогш. БичакЂ е тур. а ср б.бритва. ПешкирЂ е тур. а слав. убрусЂ, срб. утирачЂ. ТабакЂ е тур. а срб. кожарЂ. ЕсапЂ е тур. хисабг, слав. счетЂ, нћм. 9?ес6пипд. Соп е тур. а срб. род ђ мађ. Ше. ЏевабЂ е тур. а срб. одеоворЂ, абнсненХ. Тазе е тур. а слав. св%жи, срб. скорагинг>и. Муштер1Н е тур. мшитери , а срб. гостЂ, купацЂ. X пккђ е тур. а срб. право, плата. н. п. хаккЂ му е: одби му одђ хакка. Калфа и ортакЂ е тур. а срб. другЂ. ЧиракЂ е тур. а срб. слуга. Мизакере е тур. а срб. разговорЂ, ичуе сеунасЂ, када се н. п. иа иога обрецнемо: шта мизакерашЂ еднакоЧ Андракт. ће бити Франц. ип (1га§оп ; а срб. змаи , бћсЂ. Тако и деканчипа одћ Франц. Јећапсће, кои се едва вуче, што има бедра сломлћна , или изврнута. Ево све три ове рћчи у примћру: шта мизакерашЂ, когђ андрака, деканчино една?! Ту нисмо ништа знаменитога нашли , латинисмђ е , а србски: — ништа знамениво — . Н самБ га гочерЂ учио познати , германисмЂ е , а срб. — гочерљ познао. Онг> никада не тражи другога увредити, туђе е, а наше: — ни е радг, не жели, не тежи увредити. Имао е хилпјуу мука около тога, ни е наше изразкенје, но: •—• триста мука — . Слушао сам-Б га хвалити , нћм. а срб. слушао самљ похвале о н%му; или: слушао самг. многе, кои га хвале. И допадами се , бит ће више по нћм. а срб. мило ми е , мили ми се,

по волЂи ми в 7 поволкно ми е, у срдцу ми с, у дгјши .—•. Сипати и лити кадкадЋ мешавито употрвблнвамо, и тако иеправо говоримо: наспи чашу, но нали; све се течне ствари лиго, а нетечне сипаго. Противу природе ствар1И е, када се пише: огрезнули у ватри , зашто само у води може се огрезнути, и другима течнима, или ематраии г.лзголђ грузити погрузити, кои значи потопити , замочити , или суштествително грезЂ, грелзг> , кое значи калЂ калгогу. Многи говоре и чоаекЂ могућЂ , и стварЂ могућа; а наиболћ би се разликовале ове две мисли, една могућства , а друга можности, када би постоано при томђ оетали, да намт> могућЂ знаменуе суиугестко , К ое што може, шЗфНд ; а можни вештЂ, коа може бити, тодНф. Ако би рћчв тератгс и могла оно значити, што гонити, опетЂ мислимђ , да овои рћчи прнстои преимућство у кнвигама, када и на свеслзвенство погледамо, не стрепећи ни мало , да ћемо се увалити у езикђ нашЂ црквени славенсии, зашто и наипрост1и, некнБижеванЂ СрбинЂ говори: изгонЂ, прогонЂ, тгрогатснтисе. В&рвзаконЂ не треба ни мало ковати , и примати Србииу, зашто ми имамо за релипго рћчи: ебра , зпконђ , в$роиспов$дг>, благочестге. Ако би ко помислио , да е благочестГе стратнно славенска рћчв, нека се и опомене, да су благо и честг> и србске рћчи , и да ова сложена србска рћчв много болћ изражава идего сложене грчке рћчи Ег<7с{3< г -ла одћ геП§1о и зато, што се у лат. езику не даго тако слагати рћчн ћопит и геН^чо , иако су сложене у грч. и срб. и како имђ трнба бити сложенимг., када хоћемо , да намЂ означе наившпега благ а честг>', далћ в%розаконЂ значи ©ГаибегЗдеГе^, а ово нису хтели рећи стари наши вћроучителћи , зашто религиго саставлаго и вћра, и закочм или лгобовЂ, и надежда, све трое, а не самтћ закоиЂ или правило вћре. Правилние е цисати лагко , неголи лако , што одђ лако н лако производе се рћчи лакомЂ, лакомство. Еда и едали цћле су рћчи, а дали далЂ , и да огризци. Правилние е говорити врвца , умћсто узице , неголн ирбца , зашто не долази одђ врбе, но одђ врва , старе славенске рћчи, коа значи уже , узе . уаицу; одкуда н лонце поврсти. РОД У мо м т>. Шта н за србскји нужно родљ? Дал' да и ладаиЋ као гробг ,