Podunavka Beograd

134

гла; већои срећи у то доба ние смео надати се. Онђ е нго само предг. собомљ вндјо , а поредЂ нћга бм петЂ чета хаидука могио проћи, онђ ш опаз1о небв!. — ЗарЂ е Господинђ МилорадЂ већЂ изневћрш свого Драгу. зеницу оиа свога, раиску ружицу , идеа.п. свјго дражестји? — Ко да е никадЂ познавао ние. 6 л' могуће? — бсте и нечудите се. — Ду р е црне густе косе у витице спиетене играго се по нћни сн Кжни и наливенћ! груди; ружична устанца — медотечнми изворЂ богинћ лгобави, осмеиваго се умилно; бледо-млечно руменшмЂ пругама изпанно лице; соколово око, у комђ и светинвска биагостћ почива и св1го страстш развјенЂ пламенЂ свакогђ тренутка мир1аде умилности разлива, све то тананомЂ завћсомЂ покривено толико чара издаваше , да е усамлћномЂ Милораду и половина овм дражестш наисилнјго упалити могла лгобавв и барЂ за магновенћ у станго бм.1а. нзгнати све драге спомене. Шта 6б1 сђ невићенб1мђ прат !ОцемЂ? 6 л' и онђ тако тронутЂ? 6 л' мужко, е л' женско? Ако е женско, е л' то лгобезна Милорадова? Да ние са Авале вила? Нама Подунавка садЂ ништа извћстно казати незна, но само то може насЂ увћравати, да е философово душе стан 1> нвои познато бмло и да ние за цћло време одступала. III. МилорадЂ прегледа ннке помрллне папире, коее на Авали нашао разбацане. Стћне разореногЂ града, на врху брега стоеће, даго изгледЂ на два дана хода далеко, а изподђ нђи растрте долине и дубраве и нанразстроешегЂ ума човека позиваго кђ удивлћшго. бданЂ угалв Срб^е више лепота садржава, него Богђ зна колико простора прочи земалн; ние дакле чудо , што су и нћжне виле — дћвоике •— тако красне, тако милокрвне , тако прелестне ; ние чудо што е Милорада Хлов србска плћнила. Онђ 1ои садЂ, лежећи до колена нћногЂ, чита сти\ове: Два пастира посћдала Око ватре одђ нсена, И бесћде ти1ои ватри: бдна ти е само искра Кђ твоме доста зачет1го; ДивићЈи пламенЂ два млађана Даго дрва одђ асена, А румено лице твое ТихЈи вћтарЂ зажаркава. Гле! и белогЂ одђ пепела Могиле се дижу прашне ;

Живе твое жеравице Погребене прекриваго. И на мћсто лгобка зра!;а ИећЂ настае тавна ноћца ; Нит' ће и кад' изђ могиле Светла она гииут' искра, Што зачеди оганв светБ1И. Угаси се. — К'о и моп Света лгобавБ у нћдрама. (Продужиће се.)

0 ЧИСТОТИ II ПРАВИј1И0СТИ 63ИКА СРБСКОГА.*) (Продужен1в.) Силае тур. силах , срб. оружге. Саиптг в тур. а срб. рукод^лге. Тур. кин значи лјотостђ и одтуда кинити значи лттити. ТемелБ е грч. де[ ле2.1оу , а срб. осно†, а основа е у ткашо. Л/иллнђ е тур. милк, а срб. добро, благо , и.папк. Тур. 1/надџи значи т/поранЂ, свадлћивг,. Тур. оџак срб. е димникЂ , огнг>иште. Тур. авлу лат. аи!а , срб. е дворЂ. Тур. огок. значи гиупл$, из• ЛЈ/блкно , и одтуда олукЂ и лњка. Тур. дилберг значи л%пђ. Турци зову учинћну кожу мешип, а славенска е рћчв м$хђ , срб. мехови. Тур. бекнр, срб. пежен-кнЂ. Тур. епренмек значи учити, и одтуда ће бити ремекЂ. ћеФЂ е тур. кеиф, а срб. вола, Тур. иишан. срб. знакЂ, и одтуда пишанити: у знакЂ бити, гађати. Турци нажу манџа, што Срби об^дЂ. Тур. кусур. срб. скудостЂ, иедостатакЂ. Ту Р . окка срб. м%ра. Тур. дувар. срб. зидЂ, сткна. ђумрукЂ е тур. а слав. мито и митница: КасапинЂ е тур. кассаб, а срб. месарг. Тур. мазли значи благЂ , кротакЂ , и одтуда мазити , срб. н$жити, разнбжити. ДикикЂ е тур. дакике, и значи минутт, (часакЂ). ПоганЂ конбска зовесе гдигди вушкгп, тур. е фишни. Трудг, муку, зову Турци заметЂ. УрнекЂ е тур. а слав. образацЂ , рус. узорЂ. Калпакт, зову Турци капу, Комппн е тур. комшу , а срб. сус1дЂ. Тур. фаидали , срб. полезно , користно , пробитачно. Тур. соба, срб. Пећг>. Папуче е тур. пабуч , н Км. фап(оу^е!. ћуракЂ е тур. кирк , срб. кошухг. Тур. кажесе биберЂ, лат. р)'рег, нћм. фСегЈГег. ДудукЂ в тур. дидикЂ, срб. ц$вЂ. Калдрма е тур. калдгргмг срб. покамен &нЂ путЂ. УзрокЂ е нћм. ЦгГасђе, а срб. причина, одђ предлога при , и глагола чинити. И ВлахЂ говори причина , а ми се клонимо *) Подт. Л? 31 требало в, да стон знаменнто ум4сто знаиеннво; гразЂ уи&сто грелзт>; дако, алко ук^сто лаво, иано.