Podunavka Beograd

139

очи? Опростнте му строгн читателви, и неуп^штаите се у таине лгобави, нго залгоблћни и заслужни Амора слуиштелви непознаго, а зцћлозгб е осталомЂ свћту као нека чрезвичаина и умт. превазилазећа загоиетка. Ко дакле зна? Иитко, — то е у четири ока казано. Сила лгобави видовитому одузима видђ , слћиому паметв н срце. — Милорадг. е садЂ настагпо вагкне свое разговоре, нзмеђу други и: „бсте л' кадгодт. залгоблћнљ бмли," уздишући рекне. „„Нисамв; а вм Господине?"" МнлорадЂ 6 само у великои нужди, н. пр. кадЋ е свого кираицнннцу оправдати, тицателно нћне честности, ил' кого другу невину предт. свћтомг. удовицу одбранити, тицателно нћногт. сииреногЂ поведегпн — лагао (и премда в доста рђаво желви одговарао, ништа манћ у таквомђ случаго, као што е речено, умео е истини леђа окреиути,) но кадЂ е грнжа савћсти што за собомЋ повести могла, ние се у лажи и лакрдде Ј пуштао, но метнувши руку на срце, свагда е право говорјо. Оваи психологическји характира нћговогЂ описђ нужданЂ е бмо пре слћдуроћегЂ одговора, да небм ко рекао, зашто е луда казао оно , што га нико иие терао да псповћди. Муцагоћи и представлнгоћи, да онђ то нзт> особитогЂ спрамЂ нћ уваженл чини, одговори: „бсамв." — „„А колико пута?"" — „Пре васЂ вданЂ путг." — ,,„У кога?"" — „У Милен1го." —• „»СадЂ наравно само мене лгобите."" (КонацЂ слЉдув.)

Т Р И П Р I Л Т Е Л Л. (Сђ немачкогт..) Невћруи ни едномЂ прјателго , кога шштђ добро искусјо ниси. Оа столу гостинвскомђ ииа млого више таковБг, иего на вратима тавнице. бданЂ човекЂ имађаше три прјителл, одђ кои двоицу наискреше лгоблише, а сђ трећимЂ текЂ у обичномЂ пр1лтелвству стаише, премда е оваи наиискреше о нћму мбјсл 10. КадЂ едномђ буде на судЂ позванЂ, кодђ кога е, премда невинЂ, наиЈцрнћ обтуженЂ бмо. Позове ову трошцу, говорећи: „Ко ће одђ васт> самномЂ пћи , да предЂ судомђ о моши невиности свћдочи. Н самг. здраво обтуженЂ, и кралв е на мене врло лготитђ . „Првми нћго†наиболвји прЈ-

ателЂ извиниваше се , да неможе сђ нбимђ ића збогт> други послова. Другш га спровођаше до врата судеиски, и врати се натрап. збогЂ страха разлГОћенм суд1и. Трећ1и, у комт> е наКмаић повћренн имао, уђе унутра , говораше за ићга, и свћдочаше сђ наивећимЂ задоволвствомЂ о нћговои невиности, за кое га |суд1н похвали и одпусти. Три пр1атели има човекЂ на овомђ свћгу, кои га прате у часу самртномЂ, кадЂ га ТворацЂ на судЂ позове. Ношрг, пћго†наибоЛВ1И пр1ателБ, оставе га и неиду сђ нбнмђ . Нћгови сродници и пр!нтелви спроводе га до врати гроба, и врате се иатрагЂ свогои кући. Тре1ии нћго†пр1лтелв, кога е онђ често у животу заборавлно и презирао, есу нћгова доброчииства. Она сама спроводе га до престола бопаегЂ , она иду напредЂ, говоре за нћга , она му у Бога налазе милоств и награду. Раико Iов аиов ић ђ .

ЛРАПИИЂ И ТЕЛЕСКОПТ). У Арапскои варошн МускатЂ посћтеи аст. нћкн лгоди сваке бое и народа; особито пзкђ привуку мое внимаше обичаи еднм Арапа, кон се изђ внутрености земл ћ одђ нв!Овм отечественика доведени бмли, да виде боину лађу Англеза. На нбшвомђ струку виђаше се нешто лако и гибко , а лице шмђ издаваше скороств и немирЂ. Но н а н п а м етодостоиш« бмле су шЛове црне очи, кое ме чисто увнезапе, може бмти збогв тога, што су брзо сђ едногв предмета на друпи летиле, блистагоћи се одђ удивлћн1л о свему, што су годђ опазнле. Нћкш телескопђ бнше случаино тако намћштенЂ, да се мого крозт. нћга еданЂ одђ наидалви градова видити. Тада позовемЂ и&когђ Драпина и понудимЂ га, да крозЂ нћга погледи, пакЂ почемЂ е нћколико магновен1Л гледао, упре страховито очи у мене и скочи на полћ. А кадЂ се лађа мало одђ краи удали, повиче: „Вм сте врачарн, и садЂ већЂ добро знамЂ , како осваите градове и вароши. МакарЂ да су како удалћни, она вамЂ 1и стварв довлачв близо." Оваи страхЂ и иезнанство нћгово развеселе насЂ преко мћре, али ннкоимђ начиномЂ гпе се дао наговорити, да се на лађу поврати и да прими обширно изаснћнћ о оптики. 6 в т и м 1 е Авр амовић ђ .