Podunavka Beograd

П6

благодетне тзоди трговину воловима, свишша' чов!.ч 1» н ^ башЂ н кнви -ЛЈучати значи не говорити; а глаголи Аутинјг , чути , чувствовати, шутити, са свима своима суштествителнима, ћутг, ћудт,, чувство , шутнл и т. д. есу другога, а еднога норена, и долазе одђ слав. огцутити, огцуш,ати, кои значе осетити. И како е различна мнсао л/учапк одт> мисдн осећанп , тако треба и речма бити различнима . кпе изражаваш ове мисли. То хоће езикљ опредћленЋ. А народг., наклонКнЋ на иоесиго, лагко е мого смешати ове две идее, па и речи , ноима се оне изратаваш. Зашто чонекв, докле дубоко што ћути (или чувствуе, или ооећа) , обично мучи. Много шште лагше мого е народљ, судбиномЋ нсцепканЋ, и разсеннт., изиешати у глаголу огцугцати писмеиа јц , ш, т , ћ , ч. — 6, естг,, есте; прва два окончаши глагола могу се употребл.чвати у трећ. лиц. чис. един., а треће окончаше у вт. лиц. ч. м, и тако добро е рећн: истина в , или естг, истина , но ни е добро: есте истина; а добро е: ви есте лБобителБи истине, Засада се шште безт. разлике употреблнва и е, и естЂ , и есте у тр. лиц. ч. е. како што се и све скоро пише безљ разлике, и какогодЂ ко хоће. Мало да ни су по неизб^ћжнои нужди две ове грћшке у нашемб езику учин1.не, именно што су наис гар!и наши писци писали славенски , мало обзирући се на то , како имђ говори народЂ; а новиш узели писати, како народт. говори, понаивише слабо мотрећи на своиство, и правила езика. А све ће ово красно изравнати младежЂ, мила надежда рода , чиста шште одђ обе ове погрћшке, како буде сазнала духг. славевскога езика, промћне славенскихљ диалекта, и коренљ собственнога нарћч1и. Но иначе ннкада ништа! И чудитисе, и смћатисе може човекЋ, када погледи, гдћ нћки учени и говоре и пишу, и у школама уче, да дат. и твор. у мпож. числу имаш еднаки бити, и тако да смо обвезани говорити: заповћђено е грађанима, ученицима, Крагуевчанима, Новосађанима, Срблг>има, ЈГкмцима, а нипошто: грађаномг, ученикомг, Крагуевчаномг , Новосађаномт,, Србл1>МЂ, ЈИмг^омЂ. А и овако говори нашт. народ-в; и ово е прави дателни падежт. числа. множ и кодђ нашега народа по Хрватскои, и Далмацш, и у Русса, и Словака , и у Славнна уобште. Ако би кои и допустили, да се то може трпити кодђ суштествителнихт., кол иду по овому склонен1ш; ништа манћ многи би се, може бити насмКлли, када би им1> ко реко, да. подобни дат. може бити

н кодђ другихЂ сушт. н. п. женамЂ, слугамг, умТ.сто женама, слугама. Не знамт., били и онда ова речт. прошла безт. смћха, када би се ко позвао н на Руссе, и на Хрвате, и на Словане, и на друге Славане , кои говоре : нашимљ женамг , вашимЂ лгодемЂ и т. д. СумннмЋ , били и онда ко послушанЂ био, када би доводио , да су и зато природнш дателни на г. кодт, сушт., што се и дателни кодћ прилагат.; мћстоим. притнж.; и числит. норлд. свагда свршуш на ђ: и да е тога ради благосласние: краснимЂ жеггамг, нагиимљ лгодемЂ , добримЂ ученикомт, • — негоии: краснимЂ жепама, нагиимЂ лгодма, добримЂ ученицима. Надаги се само мого би чпвект> нешто на ово доиазателвство, што се и у народ. пЈ.сн. код-1. Црногораца налази: АрамбагиамЂ дагие стар^гиинство — а не арамбагиама. Толика е данас-в понаивише наклоностљ обичаш говора, а непаклоностт. правилу! Манћ и труда стае прва! Правилние е писати: грохотомг се смие, неголи гроотом7, или гротомЂ; правилние грохти му грло , неголи грокти. Ни е тако правилно писати сна, или снал, како снаха, одкуда после бива снагиа, х на ги. Тако и ни е правилно пи-сати с-о«, или соп , но соха одкуда после бива согиица , х на ш. Умћсто обраница треба писати обрамгшца, гди е коренг. раме.

МННЕРАЛНА ВОДА У ЦРНИЛћВУ У ВАЛЉВСКОМЋ ОКРУЖ1К). У числу 42. Подунавке за 1843. год. на страни 173. изложенно стои , како е случаино у селу Црннлћву 0круж1н Валћвскогљ едШ.1МТ. селнкомљ кисела вода одкривена, одђ кое е Окружнши НачалникЂ едно стакло напунш, исто тврдо затворш и у БеоградЂ запробу послао ; како е иста вода у Правителственнои Апотеки овдћ у Београду у разлаганћ усета, гди су частице исте доволвно испмтане. Описателв ове воде и нћнш качества кром1. изложенЈа количества нћнш минерални частица , Н16 се упуштао у пространно разсуждаван!., у коима бм снрћчЂ болестима она сђ ползомђ употреблТ.на бмти могла , но е само напоменуо у конма болесгима овои подобне воде свон благодатна своиства на страдашће распростиру, давши совћтЂ, како ће се свак!и болестникђ , ову воду употребллвашћи, при самомЂ употреблнванш управлнти имати. И будући, да се иа ползу и дћиствјн сваке новоодкривене ми-