Podunavka Beograd
ПИСМО НОВБШЂ СРБСКИМБ бЗБШОМЂ*) ЛгобавнмК Пр1лтелго! Гледе тебе, а гледе и иене очитуемљ да ће коршстно б &1ти , што самБ се накашо пр1обћнг' ти догодовштине Б10градске у овои одори, ако премљ нису тако занимне и горостасне. Наизнаменит1е е то , што Србштина сцћни свое слобоштине , и што е у насљ свакога чврстми побудакљ законски живити и достоннство Устава чувати. Ономад1> бм у насљ Готћ, и даваше различите вћзкбе, изведене страномЋ по Гроссу, страномљ по другимв нћговммљ лшдма , на велик1и плћсакљ публике. Одђ нћга пакљ видиемо вратоломе и наизадЂ искрокресе^ сђ коима заглави. Кадљ се оваи у ЗемунЛ наврну , дође намт> сђ превмшнћимљ допуштенћмЂ Славиннско дружство вћштм нхача подћ управомЂ Беранека. Оно , како у Огласу читасмо, састолше изђ 38 особа и 40 конн. Вћжбе бмше красно изведене, но особито се вћжбаше дћвоике, кое намт> очито свћдочише, колјнко нагнућа кт> умћтности имаш ; и озбилн, увћкљ 6б1 пуна кружина публике. Стражнљш иутт> даваше велик1и крест>, и тб 1 мђ жали Боже заглавише. Осимђ тога имасмо Свиропћвљ одђ вћштм Панчевачии умћтнолгобаца, коима е на чеиу бмо Г. ђурнонићт>, и послћ велику игранку, у дворани кодт> елена , гдћ бм све назочно у нансвКтлши одори, Изакако ово манБка, сада недеамо ништа. Ипакт> живалћ Славлннштине кодђ насЂ не трпи запреке; кнвиге изилазе , и свака има задоволћими брои предброиника. И н (•(■ канимЂ издати на свћтло едну кнЂигу, коа се распада на два дћла. Она састои изђ обћекормстнБ! правила', кон су преврнута, и за коа тврдимЂ, да су тумачена са укусомЂ. Ако буде што кодђ васЂ предброиника, да бм 1и приклопити мого , /1 ти гледе тога препоручуемЂ вруће. Кодђ насЂ су ! Оштђ тако злостиве околичине , да морам > г.оити наду
*) Писмо е ово ОДТ. вдногт. иладогт. Србина , иоега в тежеик одцепити се од 'б долкошн^п. начииа писанл , и увести иочми, коимт. се гдикои одт, садашиБи Списатела послужуго. Будући да многи мн&ше ово одобрававд, зато мвшлимт., да ће спртбштаи истога писма бвгги одђ велике ползе; ерт> ст. вдне стране могу такоии богатство новћ! реч1и у н&му наћи, ст. друге пак-в иека увиде Срблби , колике е лепоте оваковвш езћ1кт., и по томе некз суде, оћемо ли новт> начинт. писани наши гдико1и младв1 Списатела пр1имитн, ил ћемо га одбацв1ТИ. У осталомт. погрешт бм свак1и , кои бк! ПОМВ1СЛШ, да се ово писмо на Хорвате односи. I. С. П.
Г_ 5 сђ предброиницмма. — Не двоимђ , да си чуо, каква несрећа нашу Слогу достиже. Сђ великимђ весел 1>мђ 6б1 до Земуна доведена, а кадЂ пође наопако , жали Боже утопи се. СадЂ се, како чуемо, напућено паропловско дружство до душе одлучи, да го изђ воде извади, и већЂ на ову сврху отиде другш паропло†, но незнамЂ сђ каквммЂ доспћломЂ. КадЂ наопако дође, чућемо болћ, и у таи ма писаћу ти веће. ОстаемЂ ти добростивно нагнутЂ Твои и т. д.
ГРОФЂ И ДОКТОРЂ. КадЂ е гроФЂ РехестерЂ еданпутЂ доктора 1с. Баррова сусрћо, реине пратјоцима, да ће са старммЂ докторомЂ едну шалу да учини. Онђ пође врло величествено кђ нћму, скине шеширЂ сђ главе, и дубоко се предЂ докторомЂ поклони, сђ рћчма: „Л самв вап1Ђ до каиша ципеле мое." ДокторЂ, кои е добро вид1о, кудЂ гроФЂ пшба , сђ мћста скине капу сђ главе , и онако се исто поклони , говорећи : „Милорде , н самв вашЂ до землћ." РохестерЂ учини шштђ дублћ поклонћнћ, говорећи: „Господине докторе, а самБ вашЂ до средоточјн земногЂ." ДокторЂ се онако исто поклони, као и онаи , с,ђ рћчма: „Л самБ вашЂ до противоножника." СадЂ викне гроФЂ збунћнЂ: „Л самБ вашЂ до наидублћ пропасти у паклу." — „Ту васЂ оставлнмЂ," нридода брзо докторЂ, и отиде далћ. Д. АврамовићЂ.
С М Ђ С И Ц А. По свршетку читаоиице, у коши е СаФирЂ пословице за тему узео , заиБ1 га га нћко , како се ова поеловица разуме : комђ човеку Богђ звакје даде, томђ и паметБ даде, а мма тако много чиновника плитке памети? СаФирЂ одговори: зваш'а се разно раздаго одђ части одђ Бога, одђ части одђ министра. Комђ човеку Богђ званје даде, томђ и паме-п, даде; будући пакЂ да понаившпе миние гри зван1а даго, то одкудЂ бм сви паметБ добмли? Д. А. ЖЕНИДБА ТОДОРА ОД^ СТАЛАћА. (Србска нар. п-ћсма, саобштена Т. ВлаићемЂ.Ј П16 вино ТодорЂ одђ Сталаћа , И са нвиме три србске воиводе. Служила му остарила маика, Остарила маика Настас!а; Са празномЂ се купомЂ завалгое