Podunavka Beograd

?$?•

мала зрмивописанјн, нетреба да е свршенми геограФЋ , иа да увиди, да сачнните.и. Н1в 1 оштђ тако вЈ.штћ своши науци, како бм требало да буде. Онисанћ математическе, Физическе и политическе геограФ1в одкрива одма сг. почетка . да онг. нема нснм и разговетнм о тому понлт1н, и да н1€ ннкаиавт. уреднмн плант> основао; готово све е тесно описано, све несавршено, доста коешта неточно, дпста и сасвимљ нчосТаВлћно. Мћсто што бм у математическому одћл11Н1Н> наипре снстему св!.та протолковао, каЛо то ваиболБи землвописци чине, и како свакому логическш разлогт. савћтув , онг. наипре оиисуе землш, на систе^у , К010Л она прннадлеши. — Нећемо му пребацити, што к у ириродословному знмл!,описан10 изостав1»» опредћлити имена многимт» генетичеснимт. и хидраулическимт. предКлима; то , гледамћи на снротинго србске терминологје, не мозке се за сада одђ ннкога захтћвати, тимт. више, што у самои Европи са свомт. термипологическомг. савршеносћу нћнв! езмка јоштг. гореречена землкописна струка много е оскудна; али пребацитћемо му, зашто наводЈ-ћи имена н!.ки предћла, као Вулкана (огнвомета), долова, иролаза, вода , острова, и пр., нЈб и реко , кои су у свћту главни огнвомети, долови, пролази, воде, и острови, као јћто е реко нћке главне планинске ланце? Зашто едно само изложити, кадв е у зем.шописаН1ГО све еднако важно , и кадт. правилноств осиова строго захтКва , да све еднако изложено буде? Ово е една одт> паивећн оскудица н1,говога природословнога одћлћнјн, у кому сувише и едну погрћшку именословну находкмо. Г. Аџићт. Ммсли , да су водопадЂ и катаракта иста С+варг.; али т»а разлике међу нвима: водопадт. зове се вода сђ едне вмеине надагоћа; а катара(еа вода , ков као ностепено са вмше вмсина пада, и управо чини много водонада узастопце. У географЈи особито треба да буде све математическомт. точиосћу излошено; треба да се изтребе , а не умноже нћне терминологическе погрћшке : ерт, многа нмена геограФическа и тако су ногрћгпна колико у свому носебному сммслу, толико и у нI,новому аплицирашо. — Што се тиче различнм главнм кла <ификац!л лгодскога рода, г. сачииителв нзабрао е ону, кол се осннва на природноК различности лгод1и, подра:кавагоћи Блуменбаху, кои раздћ.пов човеческји родт, на нстт« частп"!, или порода (гасев), то естт. на Кавказкш, Монголскји, Американскји, ]\1алаиск1и и АрабскЈи. Многи писат елх>и предлоншли су вмше таковм клзсифи-

кац1н , нћки уманлвагоћи нбиовт . брои на три, а узносећи га нћки до петнаестт., али све су т« несавршене, н савршити се неће моћи, доклегодт. небуде се до кран познало цћло површје земл ћ. До то доба, у мћсто што бм се повторавале несавршености и ногрћшке , на кое су, у овои точки, наишли толики геограФн , н ммслимт,, да бм наиболћ бмло дра»ати се основа Балби а", кои нје излоино ни едну одт. такови класиФикапдв, него е само изброно различности бол и нћкое друге знамените точке Физическога карактера разнм народа , а ове в единствено по етнограФШ Класифицирао ; и ово в безт, сумнћ наиистинит1'е и наипостоанје класиФициранћ, кое се сувмше са садашнБ-имт, теЈкенима умова савршено слаже. Ово смо самО мало примћчаша учинили, а Друга мана, кол бм могли учиннти , изоставлвмо. Математическо и природословно описаше обште геограФ1е подобро е израђено али политическо занемарено е много. Ту су само назначене главне различности правлћшл, али класиФикацЈе народа по разлнчнимт, Формама правлћнја нема нигди. Чланакт. о вћрозаконима сасвимт. е сиромашант.: гдћ су многочислене цркве христ1внске? ЗарЋ Мдензамт, дћли се само на Талмудисге и на Каристе? А гдћ су Евреи Малаб&рски, Решабити , Самаритани, Шасидими? гдћ е нова и наизнаменит)'а секта, кол се назадт. две или трн године понвнла у државама ић.мачкима? .—• Дали сами Хриспани , Евреи и Турци признато единство Бога? ненсповКдаго ли то исто и Сикхи, живећи у Лахори и по свои Индш, кои осимг, тога вћруго, као н мм, у безсмрт|е душе, У будућу награду и казш,, и посте, и имаго икона светм? Зашто ннсу назначени разколп Изламизма , а особито Будизма , кое има после Христнлнстна наивише слћдователл? па узт. све то, зашто нису на кратко назиачене главне черте свакога вћрозакона, и число лгодш, ков свакому принадлежн, н државе, у коима га изповеда? — У описивателчои геограФ1и, кого е обширно требало изложити , или , ако не то, а оно присноити е нт> геограФШ изчислителнои, нриродословнои и нолитическов, г. сачинителв дћли вселенско море на шестт> частји, међу кое ставла н море средиземио ; али ово спада на гланпа ннутрена морн, и по трагу наиболви землћописателн , како ићга тако н море балтиско требало бм приписати великоморго западному— ИсторЈа географј« исто, како и друга досада протрешена одћлћнш, тесномт. е и вр.10 слабомт, наукомт. израђена. Г. сачнНителБ у спис* ку зем.11.опнсатела не само што непазначава