Podunavka Beograd

у

Везт. крћпке вол^ћ нема нам' бол& Намћра блага надт. ('в) скопчача с' томђ . Сђ том-б данаст, п^ћсму удвоене вол-ћ Пћвамо: паклен -б виш' непрети громт.! ДубокнмЋ почнтан1еиЂ, искренномЂ волбомђ, ВатренммЂ чуствомтз и благодарнБШЂ срцемт» сабралисмо се данасЂ, благоизбрано собранј^! у оваи светми Минервин-Б домђ , да патрону и покровителн) нашему Свет. Савви, као првомљ просвћтителго и ревнителвд Србскомљ , кпга данасЂ мала и велика, проста и богата, оближнн или неизмћрнмм-Б просторомЂ удал!.на ду(ид Србска , ако е ијоле духомЂ разума и просвћте обдарена, слави, цо могућству наши сила достои ну хвалу отдамо. — ДанасЂ сђ веселћ1МЂ зрћн1вмЂ полетамо у онаи златнми верЂ, у комђ е вТ>рнми путопоказателв Св. Савва Србскому роду скиптромЂ управлагоћи истинми свТ>тђ указмвао ! —. ДанасЂ усугубливамо опомену богопр1нтнм нћговм дћла, кол су са никадЂ нез6мвшб1мђ се подобнммЂ трудомЂ за паство и родЂ свои скопчана бвЈла. — ДанасЂ, велимЂ, подижемо на срцама нашима просвћтителго светому вћчнми памлтникЂ. —• ДанасЂ пакЂ неизбрисимо записуемо на скригкале срдачне наше оне свете речи, кое е онђ , као учителв рода, да и самогЂ по пегцери скривеногЂ благосилнгоћи пастћЈра, Србству наисветји аманетЂ остаВ1о: „Србск1и родЂдасе просвћти. Благословђ Бож 1 и дзга вћчно прати. В олго Б ож 1 го словомђ матерн &имЂ даупозна. Да му се ревнителви умножаваг го. РазумЂ бистрми и лгобовх. чиста да г а п р о с л ав и." Но бл. собр. опоминнгоћи данашнћомЂ овомђ бесћдомЂ давно већв преукрашена в с елен1н свТ.тилника дћла, да бм већу слиностђ нБ10ву увидити, а кђ тому пр1нтн1ГО радостБ нами учннити моглч , дужностБ намЂ е важностЂ и добра истм испмтати. Но коимђ начиномЂ? — О весма лагкимЂ! •— КадЂ увидимо шта е п р о с в ћ ш; е н 1 е и сравнимо са ненросвТ.ш;ен1емЂ. КадЂ испБ1тамо : Придржапамо л'се мм тога или н е, и кадЂ наведемо: да лисеаманетЂ извршава, т. е. далисе ревнителви ко просвКти умножаваго. НасЂ свмше светми Савва, ДушанЂ мотре, бсмо л мм достоини нби.*) (Продужецјв сл^.дув.)

*) Л. Мушннкјв;

ДОПИСЂ ИЗЂ ПОЖУНА. СпћшимЂ драга браћо србска! обзпанити едно понвл Т јп Т. , кое се сада кодђ пасЂ овде, гдТ. наша стара ма&ка Татра П1ушти, и отацЂ нашЂ Дуна†тече , показало, — Ду го см ° мм већЋ живили, и скТ.ту ое нисмо обнвили, и много столТ.т1н н1е св Т .тђ ни знао о нами, О како се иебм садЂ радовали, кадЂ већЂ и иадЂ нама по дугои ноћи заборавлћна сунце новога дана изилазити починћ, како вамЂ небБ1 изнвили гласЂ срца , и душе наше, кадЂ се надЂ нашима татранскима долинама красна звћда узаимнога живота заблистала. —• ТекЂ двћ године, ка-т ко се надЂ Словенскои иовтз духовнБШ животђ, дћателнммЂ, славнммЂ нашимЂ ЛгодевитомЂ ШтуромЂ створенБш и уређенвш, будити почео, и већЂ као знаменита се промћиа у нашемЂ пародномЂ животу учинила. Ире тога нити смо имали свои собственнБЈб езмкЂ , нити писмо, а шште манћ кнБижество. Ти гдћкои, што су писали, издавали су кнБиге у ческомЂ езБп:у, А сада већЂ пишемо у езБшу нашемЂ народномЂ, већЂ се кђ рођацима нашимЂ изражавамо езмкомђ СловенскимЂ, већЂ се кнвижество наше у духу и Форми сво10и собственои словенскои разв1ати починћ; већЂ више одђ по године имамо нашЂ народнми органЂ, имамо : „Народне Словенске Новине" а и Орао Татранскш лакима крилима облеће старо свое сћдалиште татранско. Ново се ово устроенћ, и разв1лнћ народнога нашега живота словенскога с 6 б 1 ло на слово с л р в е н с к о, кое е као у почетку свћта надЂ водама, тако се кодђ насЂ цадлећало надЂ Татрама. Слово дакле словенско сшлло се доле, и запалило срца и душе наше искрама живота — и одћлт се данЂ одђ ноћи ; а одђ тебе и нћга; СловакЂ, као сбшђ грапе, одђ Чеха , смна гране , али обоица кђ славлћшо едне узаимности. — Новђ оваи основђ нашега живота , и сђ нбимђ нашу собственну словенск' граиу показао е Г. Лгодев. ШтурЂ —• у слг венскомЂ езБ1ку; изговаранћ словенски рћч1и, или да се СлОваци у езБшу евоемЂ словенскомЂ имаго воздћлати, и развити, као громЂ разсуло се по Словацима, па већЂ и по другима гранама. — бданЂ се увћр !о рћчго, други ммслјго; трећи се радовао, едномЂ рћчго, сви млади, и сва добра срца , и рпособни духови пустили су се одђ радости у пћванћ. — Али една страна н1в вћровала рћчи ; и нашли су се и у нашемЂ народу нћки закопнци. Ислрва Чеси, сђ коима ст евангелическн Словаци у кнБижеству спо«- и