Podunavka Beograd

I. НОВИћЂ ОТОЧАНИНЂ ИЗЂ ВУКОВАРА честита ВИОГРАђАНИИА ЧИТАЛИШТЕ. Докђ в красне слоге биће добре згоде Умноме напредку, кнћнжевну чов&ку. Ићвахт., славихт., хвалих-в Србска Виограда, Не днзахЂ га зато, што с' не бои врага, Не искахт. гонаштва, не тражих-в богатства , Нити наочите , главите л^ћпоте, е Р а са безумлн све страда и пада, А с' умна напретка ев' добра пошл+.тка Свачемт., чег' се лати Поуздано умлћ. Та ми добра копца бв1ла насред г в срца, Са 'н , ћ нисамБ стиданв, ево садт. честитам -Б ДобрнвМБ Србима Биограђанима Читалишто*) нбино напредно и снино, Сћ добротворах-в своихт. поносно и нсио. Честитам -б и велнмт., и од-б срца желнмт.: Како драговолБно Тако дугов^ћчно ! Колико свћтло, дивно и лиепо, Толико похвално, славно и користно ! Што лћпота оку, то наука уму, Што в за што воли. Но кол'ко с' лћпога, Сморив' око, манћн ; толико наука Добру уму бБ1ва већа и мил)н. Наука -и човћку Што мирист. цвиетку. *) Друпи путљ бђ1ће време, кадч, ћемо се разговорити, да лн е бол^ рећи : читалиште, или чнтаоница нли ч н т а н а; као ;писалиште, писаоннца нли п м с а н а?

ОПАДНИЦА. о Д т. АЛЕКСЕ ДЕСИМИРОВИћА (Продужен1е.)

Већг. е свануло 6 б 1 ло, и готренви сунца зраци на високомђ горе врху трептаху. — Кадв бледмм -б лицемт., дркћућомљ ногомћ отровница у брачну свого собу ступи , и подло - тужнммљ гласомт. Господара изђ наислађегг. сна пробуди: „Устаи ђурћу • устаи Господару , Устаи, — соко закланЂ ти е сивми." —• Уста 1)урђе канда се помами Свимђ слугама ножеве огледа А сестринске онћ негледа ноже •—• Ал' говори ђурђевица млада : „Свимђ слугама ножеве огледашЂ, А сестринске ножеве негледашЂ. — " КадЂ сестринске ножеве огледа, Ал' сестрински ноа(еви крвави. „Зашто сеетро да одђ Бога нађешљ Загл' ми закла сивога сокола?" „Нисамв брате живота ми мога , Живота ми и мога и твога!" Ал' е братацЂ срца милостива Некте сеи ништа учинити, ђурђевици већЂ говори младои: „Нека колћ, нек'се брату мази." —• И наивећа сила уображен1 - н заиста бм овде садЂ малаксати морала, хотећи станћ ове опаднице представити. — Иростг. задрма 1ои цћло тћло, а отровна крвв у све жиле тћла на ма се разл1е, и шштђ преко прага крочила ше, а већЂ е средство ново^ гадн1е сммшлћно бмло. — У крви безсловеснм скотова потражи ова