Podunavka Beograd

СЛОВО СОКРАТОВО.

сократђ слвљтуе свогћ прштелн димоникд, кон в као младићЂ у странне земл ^ћ , наупе ради, полазш. (Продужен1в.)

Кадљ о чему ммслишђ , потражи прнмћра прошлости и садашнвости, ерљ вадЈноств невндимога одђ видимогђ добмл се. Расуждаваи на тенани, извршуи пакт> неодлогкно то, што ти умт> за добро иађе. О твоима пословима, кое се срамишЂ предљ прјнтелћима изказати, гопори тако, као да те се ни наиманћ не тичу« поклемЂ тако ћешЂ дознати мисли прјнтела о истима . себе пакЂ одкрити нећ^шЂ. КадЂ се сђ киме о своимђ пословима савћтуешЂ , с1 >ти се наипре како е онђ свое одправлно, ерЂ онаи, нои е за свол дћла рђа†начинЂ предузео, неће моћи ни другоме болћ што поназати; овога пакЂ већма ћешЂ се сећати , ако представишЂ себи све бћде, кое се одђ недосетл!>ивости рађам , ерЂ здравл'ћ већма увашавамо и чувамо, кадЂ се сћтимо болћ , кон) у болести трпимо. Подрангаваи нарави владћтелћвои и чествуи нћгова предузимана, ерЂ ћешЂ тиме показати , да Му подражавашЂ и да га .шбишЂ , чимђ ћешЂ у едно народу допасти се а лшбавв владћтелћву сталн1К) задобмти. Подчинлваи се законима одђ владћтела поставлћнима, но дрнги за већ1и законЂ ммсао нћгову; ерв као годђ што онаи, кои у демократш гкиви, треба да удовлетворава мнозини, тако исто у монархш живећш требада хвали владћтелн. Акоси какавЂвластникЂ, немоиупотреблнвати за извршен - 1в твои дћла никаквогЂподлогЂчовека, ерЂ све погрћшке, ков онђ при извршенио истм учин10 буде, теби ће се приписати. Никакво грћшно дћло нити да радишЂ, ни да другииа радити иомазкешЂ, ерЂ ћешЂ тммђ пока-

зати, да и тм оно радишЂ, што другима радити помажешЂ. Спремаи се свагда да се осветишђ неправди, но ипакЂ кадЂ знашЂ да имашЂ право, претрпи се, и то не збогЂ слабости, но з6огђ лгобавн кђ правди. Лгоби праведно сиро машство већма него неправдомЂ стечено благо; ерЂ е правда у томе болн одђ неправедногЂ блага, што благо ползуе само живећима, правда пакЂ нвима и по смрти славе вћнацЂ плете; и што благо свак|К имати може, а правду невалали задобБ1ти немогу. НемоК подражавати ономе, кои се е неправдомЂ обогат10, но лгоби већма збогЂ правичности штетовавшегЂ; ерЂ праведанЂ неправедногЂ ако ни у чемЂ, а оно барЂ у добрима надеждама превазилази. Труди се за све, што ти у животу честну ползу приноси, нарочито пакЂ труди се, да свои умЂ изобразишЂ и дотерашЂ , ерЂ нешто наивеће у наиманћмЂ сстђ умЂ добарЂ у тћлу човеч !емЂ. Пашти се, да будешЂ у призрћнхго тћла трудолгобацЂ, у призрћн1ГО пакЂ душе мудролгобацЂ, да бм сђ тћломЂ изврш!о све, што за сходно нађешЂ, душомЂ пакЂ промотрт полезпа. Сваку рћчв, кого изрећи намћравашЂ, протреси наипре умомЂ, ерЂ взмкђ млоги трчи предЂ умомв , ков е опасно. Опомннћи се чешће, да ништа свћтско Н1в постонно, и тиме нити ћешЂ у добру бмти одвећЂ радостанЂ, нити у несрећи врло жалостанЂ. Обично се разговараи или за оне предмете, кои су авни , или пакЂ за нуждне; поклемЂ само у овимђ двама случаима болвш е разговорЂ одђ ћутанн, у прочемЂ пакЂ свагда е болћ ћутати. Радуи се у добру, и жали у несрећи, коа ти се догоди, но свагда умћрено, но недаи се познати ни у едномЂ станго; ерЂ неумћтно 6 да благо криешЂ у благаиници, а да идешЂ сђ одкривенммђ умомЂ. Страши се оговаранн већма него пропасти, ерЂ треба да е страшанЂ злмма конацЂ живота , добрнма пакЂ безчест^е , кое шмђ <се кадЂ кадЂ у животу прилепи. Труди се, да живишђ у колико ти е могуђе мирно;