Podunavka Beograd

4Г

Ж 29.

БеоградЂ 19. Шлјл.

I 8А6>

ЛИСТОВИ ИЗЂ ДИЕВНИКА СИРОТОГА СВЕШТЕНИКА ВИКАРА ОДЂ ВИЛТШИРА. (Преводт> сђ н&мачкога изђ Хенриха Чоке, одђ Стер1в М. К)ке.) (Продужен1в.)

24. Д е к е м в р а. И сђ иа .шиЂ иоже човекљ бб1тн доста весео. М&1 имамо тисућу радостји на бнину албину нову. Она изгледа у нбои нрасна, као нев!>ста. Но она ће н> обући првми путљ текљ на нову годину, кадљ у цркву пође. Садт. ми рачуна свако вече, сх. каковммЂ малммЂ трошпомт. домоводство застире. Разуме се да морамо вечеромљ шштђ у 7. сатЈи у постелш ићи , да зеитинљ и углћвлћ заштедимо. Но за тимђ ние ни стало. Дћвоичице су преко дана тимђ прилћжше , и проводе разговорЂ у постелви до по ноћи. Одђ репе и варива имамо прилично доста у преправи. бни мшсли, да ћемо се за шестЂ до осамЂ седмица издргкати , безЂ да се у дугђ забацамо. То бм бмла садЂ особита вештина, коши пара небм 6 б 1 ло . И дотле надамо се сви, да ће Г. ФлеетманЂ, као поштенЂ човекЂ, рћчв одржати и повратити намЂ залмЂ. Када се л о наде;кди ођои заммшллвамЂ , мон:е бни у жеетину доћи. Она неда рећи ништа рђаво о позориштнику. Онђ е предметЂ нашега разговора. Особито су се дћвоике сђ нћиме занимале. Нћгово поавлћнћ набавило е у простоти нашега живота нешто ново. За цћло полђ године дао наиђ е онђ предметЂ забавлнна, Смешна е особито бнина лмтина, кадЂ несташна Поли проговори: „Али онђ е позориштникЂ !" — На то

е приповћдала бни о славнима позориштницима у Лондону, иои и са самима кннзевима кралћвскога дома обћдовати смеду. Шта више она се трудила доказати , да е ФлеетманЂ еданЂ одђ наиболБи позориштнина свћта. Онђ има, велн она , велике способности , млого пристоиности и особитши начинЂ говора. „Да, доиста," рекла е лукава Поли данасЂ врло оштроумно. „Краснми начинЂ говора! Та онђ е тебе назвао Божшмђ анђеломЂ." — „И тебе е такође!" повиче бни срдито. — „СасвимЂ добро , и л самв бмла у куинБи," одговори 10и Поли; „но у тебе е онђ при томђ гледао." При свемЂ ћеретанго и задркиванн) мое дћце, ипакЂ иобудила су она мени бригу. Поли расте, бии има осамнаестЂ година. Какве имамЂ изгледе и, сироту дћцу удомлћну видити? бни е добро возпитана, кротка, лћпа дћвица; но цћла Крекелада познае наше сиромашство, збогЂ тога смо овдћ мало уважени, и тежко ће се наћи мужЂ за бну. Анђео безЂ новца данасЂ ние ни у полу оне вредности, какове е ђаво сђ кесомЂ пуномЂ дуката. То едино има 6ни, одђ нћнога нћжнота лица, што ш свак|и пр1ателБСки гледа. Па и сам-ћ бакалЂ ЛостерЂ дао Јои е на поклонђ , кадЂ му е новце однела, Фунту сувога грожђа и бадема, сђ увћренћмЂ, да врло жали , што е морао одђ мене новце узети; но да ће ми опетЂ, ако кодђ нћга пазарш будеиЂ, до васкреса вћровати. Оволико обећао ми е онђ самЂ не еданпутЂ. КадЂ умремЂ, ко ће се примити мое сироте дћце? Та, поне нбиовђ отзцђ на небу. На срећу до тога су доснћле, да могу ступити гдћ у службу. Нећу да се за будућностг. бринемЂ.